Delo

200 Д I Л 0 волњ стану никто не живетЂ o6h животу и o6h благу своелњ безиечалент>*. (52.). Оно што, вели, многи називају „златном слободом” (II. 17.) врло је често у самој ствари највећа самовоља (effrenata licentia), јер (вели доцније Рус Хервој Пољаку Казимиру) «није у нас због монархичне управе мање слободе но ли у вас” („у Млетачкој републици, вели он, има на прилику више монархије, но ли у вашој аиархији”. 330.), пошто у ствари има „двојаке слободе : једне која је животу повољна и друге која је неповољна” Зла je то слобода, кад силни пљачкају слабије и проводе живот у кераду и благовању. «Таква је слобода, вели Крижанић, животињска*. У добро уређеној држави нико не сме од нерада и отмице живети ; јер и сами владари «моракт> дни и ночи на досадливнл народнвдл скорби” посвећивати (II. 323—324.). Јер владаоци. ма да су богом постављене старешине народне, ипак немају права по ћеФу расиолагати имовином и 'животом народа свога, већ им је дужност, да богом поверени им народ чувају и усрећавају По Крижанићеву мишљењу ипак је потребно да сам народ увек изјави претходно и своју жељу за апсолутном монархијом, дакле доиста замишља неки вид „Suffrage nniversel-a” као што то проф. Брикнер с разлогом вели.1) Потребно је «наиаервле, вели Крижанић, да народнв1МЋ соимомт. вс^ вн сиознаете и изпов^сте и мн нашек> областш укр-ћпимЋ : еже Кралевскал Самовладскал областв еств наивиша на св^ту”. I. 359.). Али, и ако сасвим у духу сувременика му Инглеза Томаса Хобеса начелно брани апсолутну наследну монархију, он ипак већ хоће да је, у духу потоње Монтескијеве уставности и Русовљева непосредна законодавства, ограничи извесним народним слободама и учешћем народа у законодавству, како се монархија не би претворила у тиранију (Самовладство у људодерство !). «Какво дрво, такав алод, узвикује Крижанић, какво законодавство, такав је и ток аослова државних.* Немогуће је кукола иматЂ ишеницу.» Једном речи као што заглавље у маргиналу гласи : «КезЂ слободинЂ не можетЂ сп забранитЂ лк*додерствоп. (I. 302.). Он је у ствари дакле већ далеко одмакао био од Хобесове аутократије. Ма да су му људи начелно по природи једнаки ипак су они по *) Р- Вјесник, за Јуни 1889. 23. — На другом месту (Russische Revue, 333.) опет вели, да КрижаниК замишља некакав уговорни однос између владара и народа, који се односе nde puissance а puissance1*.