Delo

КРПЖАНПТ1ЕВА ПОЛНТПКА 201 друштвеноме положају своме веома различни. «Обзирплау на Бога, вс^> крали и ec'fe жебраки cyTh еднакип, ну ипак зато социјалне разлике међу људима постоје већ по самој природи овога нн у чем несавршенога земнога живота људског (чије је дело и само ово несрећно ратовање, које нас по несрећи нагони да оружје увек на готову стојати мора, 81.), и зато сам устав земаљски треба да утврди једном за свагда, колико ће и каквих слобода који сталеж у држави уживати, а иаервап и наивац\ап отћ вс^Х'б слободит, ecTb: Правдаh (55, 57 и 58.)]). У давању слобода (,не мораемто л«и CMorpkTb на заKOHb свго или оного народа, но на разборто, на об\цу\о народнук) иол^зу и на народа, да земли наш\и, каковостЋ и наравђ*. Јер било је и има у животу народа и много рђавих установа. (1РазборЋ аакЂ велитЂ : да сл слободини до т^хђ м^стђ иосужаШЂ вспкому стану и члов^ку на особно, до коихЂ м^стђ есутЂ иолезни всему народу †обгцемо*. (60.) У овим духовитим речима садржано je цело модерно питање о границама мешања државнога у друштвене (а нарочито привредне) односе и Крижанић га сасвим правилно решава, кад каже, да та граница како сталешких тако и личних слобода може ићи само до оне тачке, на којој су деловања њихова целоме народу корисна. Додајмо још к тому и ове даље напомене, достојне у свему једнога Монтескија: како је у политици (поред правилне оцене противника2) и скромности и уздржљивостп народне нарочито у срећи) корисно ирибирати тачне иодатке о разним народима, те видети са чега су се једни народи иодизали а други оиадали; и у колико су, вели он, ти историјски ((иримери нама ближи, или су баш и отачаствени, они у толико јаче и дејствују*. (83).3) Даље (на стр. 113.) онет вели, како при полиЦ Још је Јустинијан, вели, у свом законодавству написао, да неправде не смеју потицати оданде, одакле се само суд и правда очекују. (I. 275.). *) Турци су, вели, увек и у свим усцесима својим били врло обазриви и с.кромни. Никад нису од једном заратили са два непријатеља, већ свагда, ако им је то само икако могуће било, пре но што на другог непријатеља ударе, нрво са једним мир закл.учују. У Турака је пословица: не презири ни муву, кад ти је непријател. (86.). s) Данашња наука утврђује као начело, да политички карактер једнога народа поглавнто чине наслеђени ocekaju народни (а нарочито сачуване успомене из прошлости). Психолошке особине раса, које карактер народни образују, своде се у главноме на: издржљивост, енергију и мо(1 савлађивања себе сама; оне све потичу из воље и пресудне су за величину народа, тако да можемо рећи, да из њих потиче морална снага народа, док опет материјадна моћ његова дежи у привреди његовој. Б. о томе : Gustave le Bon: „Les lois psychologiques de l’evolution des peuples* Paris, 1894. стр. 30-31. ДЕЛО 14