Delo

202 Д Е Д 0 тичкоме «суђењу ваља добро аозпавати стару историју многих народа иа о томе добро иромислити : Колико је година иостојала која држава од оних, које су иреминуле, а од иостоје&их, колико којој година има. А за тим тек долази ироцена: којим начинима и узроцима је који народ био иодигнут и своју државу задпбио; а са којих грехова и несреКа и са којих узрока је који народ оиет своје госиоство изгубио и ионижен остаоп. Прилазећи, као што сам вели. оцени свога рођеног словенског народа, Крижанић констатује, да су, сем Руса, сва друга словенска племена својом политичком незрелошћу и неумешношћу потпала мање више под власт туђина; тако : Чеси, Пољаци «а да и не говоримо, вели, о другим северним, нарочито поморанским Словенима, који су за словенство на свагда изгубљени 116.) па онда јужни Словени: «3адунаиски Словенцн (Болгарн, Сербн и Херватн) уже давно есутв згубили не лихо кралество, но и силу всш и лзнкђ и весБ разумв ; тако да уже и не разум^штЂ что ecTb честћ или прец-ћнба и не думаштв о6ђ неи ; и сами огђ себе никако ск могутЂ иомоч^ : но извонска сила имЂ ecTb иотребна, да б^ху могли оилтЂ на ноги иовстат^ и ођ число народо†сл иоставитЂи (115). Овим речима не требује никаква коментара. Довољно је само запитати се, какву би оштру осуду политичке незрелости својим земљацима јужним Словенима изрекао Крижанић тек данас, кад би, ево тек у самоме почетку ослобођења њихова, сагледао у данашњу плиткоумну српско-хрватско-бугарску размирицу, коју само политички непријатељи самосталности и будућности њихове вештачки потпирују н распаљују. Та опасна „немачка политика” према Словенима, које Крижанић толико опомиње да је се једном чувати науче, одвела је и последњега деснота српског Ђурђа Бранковића у заточење у Хеб (Егер) и то само зато, што то тако већ онда захтеваше државни интерес аустријски (према познатом Колоиићевом одговору на питање Русије : Ratio status ita poscit!). Ta политика, која је Хрватску подјармила, данас привидно подржава Хрватство онде, где му места није (н. ир. у Босни и Херцеговини), сузбијајући га међу тим на природном нопришту његовоме (н пр. на Ријеци и Истри), а све само с тога, да би их са Србима у сталној размирици одржавала. То је увек та иста политика која је и Србију на Бугарску иотискивала и са братском Црном Гором у