Delo

КРИЖАНИБ.ЕВА ПОЛПТПКА 203 заваду је доводила. И што је још најчудноватије. та политика врло често данас већ више и не крије праве побуде и намере своје. Она на прилику већ отворено признаје, да са суседном joj краљевином Србијом пограничне прометне сукобе изазива увек онда, кад се у Србији само и помисли на то да се води нека национална политика словенска. Томе су очигледан доказ ове значајне речи Ant. Е. Horn-a, којн, поводом тадашње аустро-угарске забране извоза стоке наше, у најважнијем научном економском часопису Француском (у : „Journal des Economistesn, у свесци за Децембар за 1891. годину, а у кореспонденцији из Будим-Пеште под насловом : <(Lettre de Hongrie”, на страни 405.) од речп до речи овако вели: „под санитетским изговорима ми смо из наше потрошње уклонили америчке и румунске свиње и, чнм Србија покаже склоност своју, да води политику радикалну, т.ј. словенску (SclaторћИе, вели се још у ориђнналу подругњиво) онда се одмах и наши сточарски трговцп ни мало не љуте кад виде како царско-краљевска влада узима то као разлог затварању границе за производе из ове мале краљевиие и онда они (т ј. маџарски сточари) шта више никад не налазе, ни да је репресалија довољно дуго нотрајала, нити да је грешник (Србија) довољно кажњена! Ово је, мислимо, бар сасвим нскрено речено. Да ли ћемо и ми већ једном до тога доћн, да се према оваквој политици управљати научимо ? Крижанић јасно већ истиче пачело пародности као природни основ свакога нравплног државног живота, јер „нееднакими волми зло сл оретЂ нива. Тако же незгодними наравми зло cu сохранлетЂ кралество. Кои сутв изђ разншхЂ народовв скуплени, не могутв 6итб право згодни: но имаклгБ разнне образи, наравп и хотћшл Не кђ едному но кђ разншмЂ концемЂ влекутЂ44. Владалац, који по народностп својој треба да припада увек своме рођеном народу, не може тражити ни наћи ослонца другде, до само у народу своме, и зато и војска његова треба увек да је народна а не туђинска, најамничка. (Још je Арнстотел, вели, казао : иКрали держ\\тл> стражу узђ нарожановЂ; тирани изт> инородников^. 104—105.) — Политичка мешавнна слабијих народа са јачнма доводп вазда слабије до потчињености и зато је по његову мишљењу „Словенцемт, народное зм\>шан\е наигор^" — „и ахце си (странци) к\> нам\> ири-