Delo

204 Д Е Д 0 м^шактљ, чинптсп наши госиодари; а ми мораемЋ 6\iTb нимЋ иодверженим (II. 105 а в. о томе и I. 188.). И данашња политичка наука утврђује одиста то као правило, самим искуством осведочено, да у државној заједници иалитички мање образовани народи вазда јачима иодлежу, док се међу тим расе врло ретко и врло тешко стаиају (чему су најбољи пример Ирци у Инглеској, затим Немци, Словени и Маџари у Аустрији), као и то, да су, са незнатним изузецима, готово све велике државе, које су из разних народа силом склопљене, осуђене да од силе и угину1) (а тако, као што смо већ напред видели, на ову ствар гледа и Крижанић). С разделом 51. (Обг ширенш господства) Крижанић, као што већ напред при прегледу саме садржине његове политике рекосмо — прелази на пстања сиољашне аолитике с нарочитим погледом на особени геограФски положај и историјски позив Русије, којој он пророчански већ придаје онај велики политички значај, који је она тек касније од времена Петра Великога задобила. Ми ћемо се на овоме пољу зауставити само на оним моментима, за које налазимо, да ће осетно допринети, да нам целокупна слика Крижанићеве политике што верније представљена буде. Крижанић је мишљења, да већ сам положај Русије категорички одређује собом и правац и задатак државне политике њезине. Треба да се «3^ Бож\ек> дојиоиџк) ширимгв кт> Черному морк и кђ его брегомт> и иристаномљ много користн^имт, и иотребн^имту отт> Варискихт>.)} Зато Русија мора пре свега сузбити отуда Татаре, а дотле мироваги са Пољацима и Шведима, од којих се међу тим нападу ни бојати није (116.118)|). У политици ваља увек поступно и врло опрезно наступати, «або кто прешироко распростираетт. руки, ничесо не стиснетт.*. (122). Правац дрЈ) Gnstave le Bon: Les lois psycliologiques de l’evolution des peuples“. Paris, 1894. стр. 46. и 52. 2) У својој полктици Русија мора бити одлучна н више не оклеватн. Тако он завршује и своје „писмо за ослобођење14 (Littera рго liberatione, 1675.) значајним речима Шта чека Русија f (Russia quo spectat ?) B. у Маркевича, стр. 220—221. Међу тим, као што сам Маркевичт. примећује, Крижанић је отишао из Русије разочаран, јер „она не могаше да прихвати и оствари оне народно-политичке идеје, које су га у Русију довеле биле, и које јога ии данас у XIX. веку нису остварене." Пошав к моштима чудотворца Николаја у Јадранско приморје, он је свој живот „трагично завршио" негде на путу изван Русије. (стр. 222—223.)