Delo

КРИЖАНИЂЕВА ПОЛИТПКА 205 жавне политике мора бити стално утврђен тако да, што један владар свршити не узмогне, остане у аманет наследницима његовим; даље мора одговарати правим интересима народа и вазда у тајности се држати. Све ово јако нас подсећа на потоњу источну политику и тако звани ((тестаменат Петра Великога”. Крижанић чак наводи и стара грчка пророчанства о томе, како ће Турци пропасти само од севернога „Русого илбти Рнжего народа“ као и нека турска предсказивања о опасности. која им од северних Словена грози, па ма да су, вели, све ово само голе басне, оне су ипак политички корисне и зато их ваља подржавати и ширити, јер у народу словенскоме држе крепост и свест о народноме позиву своме. (120—121. као и на стр. 133— 134). У реду тих идеја Крижанић наиомиње, како je вредно још имати на уму и то, да су турски владари војевали с толиким народима а само су им двојица међу тим од туђинске руке погинула. „Балзигв ири Темиру Татарину ухваченљ, самт> сл еств уморилт>. А Мурата ecTb СербинЂ кнлзб МилоигЂ Кобиличт> ножемт> ароболЂ. ОберхЂ того Сулимана Херватт, кннзб Микула Зринсши естБ ирисилилт> влш,е отт> ада и отт> сердитости неже отт> немочи умрћтт. А Османа сутв неговм властпн стрћлвцн задавили, за то что ихт> естБ онлђ извелт> супротт Ллхомђ. Сице тримЂ Турскимт> кралемЂ смерт^ ecTb аришла отђ Словенского народа “ Уз то још маргинал носи и наиомену, како је ^МехеметЂ II изаодЂ јБТлграда Сербскш столици ранент> уб^жалЂТ При читању ових редова нпје згорега сетити се, како je тек доцније — године 1683. — дошла победа Собјескога под Бечом, (коју му је цар Леиполд I. неблагодарношћу исплатио) и да је година иисања Нрижанићеве политике (1663.) била тек година рођења (у Паризу) потоњега победиоца Турака : принца Евђеннја Савојскога (који је као младпћ од 19. година у бнтци иод Бечом учествовао)1). * 11*) У својим „Пророчанствима u-i 8 века“, којајетек 1890. год. открио М. Соколовг, Крижанић помиње стару прнчу о гоги магоги и наиасти антихриста а то је, вели, била потоња турска најезда, само што он налази, да је „њихова улога (т. ј. Турака) у историји сасвим друга и да је у скоро пре н.Јдатн се завршетку силе турске, но ли upoширешу њезиноме.“ (У већ поменутој расправи Соколова у мајској свесци руског „Журнала Министарства Народне 11росвете“ ea год. 1891. стр. 29Ј. Ту се износи (из главе 11 рукописа и „Мухаметово показаније“ у коме се прича о томе, како је Мухамед на самрти, на питање о трајању његове вере и владавине, показао десет својих прста, те