Delo

206 Д Е Л 0 Ми смо се већ напред дотак.ш били следећега одељка 53v (Сказате обт> незнант), у коме се нарочито говори о томе, како је увиђавност у опште знак мудрости, која обично касно долази, како у животу појединаца, тако и у политичкоме животу народа, а има их вели, који ни у самој «старости не знадутв оного, что мораху знатв вб д^тинству.* — ,,И живутБ лшди (да сице речемг) вб кезнанш животнна азбуки.* (I. 142.) Незнање је дакле извор свих грехова и заблуда, па како се знање добија тек дугим радом и искуством, то je зато наука ту,да нас свему поучи а посебице у политици историја нам пружа најпоучније примере из живота и искуства старијих парода (нај јаче пак дејствују примери, кад су поцрпани из прошлости свога рођеног народа). Тако се народи уче једни од других, прихватајући заједничке умне тековине целога човечанства. У питању историјског развијања народа Крижанић (од прилике онако исто као данас Дрепер) налази, да, с погледом на узраст и ступње развијања, има много сличности међу животом човека и животом народа, па вели : .Добро Florus PnMCKifi историкБ присподобллетБ свои народБ кб четнремг ВозрастомЂ чловћчвимБ, и велитБ: Римского народа Д^тинство естБ бнло подб первнми кралБми сђ полтретБЛ ста годовђ1) : Младост^ подђ обш,евладствомЂ, другого сђ полтретвл ста годовђ : Мужескал доба подђ обш,евладствомЂ же, зђ дв^ сти годовђ : а на послћдокЂ СтаростБ естБ била подђ Царми, до са*су Турци услед тог» очекивади пропаст своју кроз 10, 100 и 1000 година али, додаје Крижанић, „бог још држи Турке због хришћанских грехова1* (33.) Дал>е се опет ређају подвизи Обилића на Кооову, Ннколе Зрин>скога при одбрани Сигета као и „Липсикосово гаданије" о томе, како ће Турска пропасти од самовоље јаничара, који удавише Османа (због неуспеха његова против Пол>ака под Хотимом) затим Ибрахима, па и „пајдражего советникз“ ондашњега цара Мехмеда: Ипшира пашу (стр. 35 и 37. где се наводи и то, како'је поред много више војске своје, ипак кнез Лазар побеђен био, како га је Бајазит убио и земљом му обдадао, па и многе грчке градове већ у првоме нападу освојио био „« сг roto наречен бал Гнлдерун хан: то јест Цар\, Громи.Ј. — У првоме делу исте расправе Соколова (у априлској свесци стр. 250.) наведено је из ново открнвенога рукописа и једно место, које утврђује и да је Крижанић већ 1650. године био доиста у Цариграду. (У ЈБезсонова у поменутој биограФији: ¥)p\ii Крижаничт,. Москва, 1870. II. стр. 45—46 утврђено већ на основу „Цолитике11 „Обличенија“.). Као што се из горњег цитата види, у том рукопису Крижанић је већ почео изостављати и дебело јер. (у Соколова стр. 49.) )) Крижанић сасвим скептички гледа ua прва времена римске историје н посве лравилно суди о узроцима римске пропасти, тако да, као што про*. Брикнер вели, онвећ у половини 17 века додирује питања, којима су се доцније заннмали: Бофор ( и Цибур), Монтескије, Гибон и др. (Руски Вјесник, за Јуљи за год. 1867. стр. 41.).