Delo

КРИЖАННЋЕВА ПОЛИТПКА 207 мого скончешл”. (II. 145.) То се, додаје он одмах, даје применити и на све друге народе, али у продужењу истога става (6) наводи дал>е и мишл>ен>е Ликоле Макијавела, по коме опет поједини народи у животу своме упадају често и из добрих установа и закона у рђаве и обратно опет се добрима враћају, јер «снага даје мир, а мир празновање (доколицу и луксуз), што изазива поквареност, а ово води пропасти”, из које се опет народи враћају добрим уставима и законима, од њих крепости, а од крепости благостању и слави. ПроФ. Брикнер на то с правом додаје, да се Крижанић није дакле строго придржавао ове кружне теорије Макнјавелове, већ је у својим ФилосоФско-историјским погледима ипак више нагињао теорији ирогреса.1) У историји свих народа јављају нам се слични иојави живота (дакле : растења, опадања п смрти). То су мисли, којима се, као што проФ. Брикнер с разлогом вели, пре њега занимао само један Боден, а после њега тек у првој половини 18. века један Вико (који тај појав у својој „Scienza nuova“ називаше Ricorsi)2). Моралне особине народа тесно су везане са његовим иолитичким уређењем, а да је то тако, најбоље нам сведочи чувена храброст однегована у старих Римљапа, док «Влахи (нови Италијанци) н^маштЂ никаковил храбрости“ (I. 85.). ,.Дурни обнчаи не отт> урожешн, нити отђ в-fcpu ; но отт> злого законостав1Д“. (I. 170.) Међу тим иолитичко наиредовање тече оиет наиоредо са умним развијањемs), а умне тековине задобиЗаЈУ се властитим радом тек у дугоме току времена и наслеђем од других културних народа (II 144 ). Крижанић нарочито диже свој глас противу раскоши и у опште материјалистичкога схватања о позиву човекова живота, у чему он гледа Сарданапалску девизу телеснога уживања, за коју је, вели, још Аристотел, прочитавшн је на надгробном камену, рекао : „Что ино ca могаше правће вепру на гробу написат^ ?“ (11.147.) Ми Словени треба да се одликујемо простотом живота, јер ме располажемо богаством западннх народа, а да се са њима надмећемо у неговању ратних врлина (I. 167.)* *) Увиђавност и ’) На нстои месту, стр. 49. *i На истом месту, стр. 46. •) В. о томе I. 109. У Брнкнера на истом месту, стр. 47. којц велн, да је у Кри. жанићевнм погледима садржано „учење о физиолошји држава. и народаи (45.) *) У спису о „Промисху" КрижаниК вели, како су .руски војници ио ceojoj иадржливости кадри да чуда аочине“ В. у Маркеаича} стр. 139.