Delo

208 Д Е Д 0 оирезност то је, вели Крижаннћ, прво наше благо, којим можемо наткрилнти остале европске народе, а друго је : државно јединство Русије у „неограниченој монархији*, јер je то, вели он, „прави философски камен, који лечи све болести политичкога живота" — нарочито у борби са Немцпма (I. 173), То Русији налаже, вели он, већ сам ириродни иоложај њезин међу истоком и заиадом, међу Турцима и Татарима с једнс а Немцима с дру?е стране. У Русији се води борба два противуборна утицаја : византијскога и заиадно-евроискога; прави пут државне политике посред разних искушења може нам само разум показати — ето то je у главноме садржина политички веома важнога даљега одељка 54. (II 172.) У интересу иолитичке будућности словенске, а с погледом на особене прилике, под којима руски народ живи, Крижанић, да би од Русије отклонио жалосну судбину растројене Пољске, не само што тражи јачу политичку централизацију, већ је, из разлога чисто политичке целисходности. а и да би се народ руски сачувао од разорљивих (нарочпто немачких) философских идеја, ишао чак и тако далеко, да је световао, да се такве идеје и не уносе у масу народа, јер их он како ваља још разумети не може. (II. 176 —17 7.)'). Из истих разлога Крижанић католик поставља као начело, да снага Русије пре свега мора лежати у чистини њезипе иравославне вере (II. 170) и зато је он као што видесмо устао био чак и да је од раскола (из манастира Соловке) одбрани. Ваља Русију сачувати како од немачких политичких и религијозних јереси, тако и од грчкога Фанариотства. И једни и други сеју само раздор међу нама ((јер је обојима раздор користан” I. 194—195. (Немци то чине међу севернима а Грци међу јужним Словенима.) Нема сумње, да Крижанић у овој својој националној ревности врло често и претерује алн му с друге стране није томе много ни замерити, кад се, по опој познатој народној речи, зна, да : кога су гује пиле, тај се и гуштерова боји. Он је суревњив на Грко, који као оно Јевреји већ од старине о себи мисле да су они једини избрани народ божји, док су им сви остали народи били «варвари w и зато, вели он, „ја нисам тако дрзак да тражим да ,) Тому се, нарочито за онда, не треба чуднти, тим мање кад се 8на, да је и у најновије доба чак и један Ласа.г, у својој преписци са Родбертусом, могао казати да ее из истих, политпчких, разлога „Mob“-y не мора баш све казати !