Delo

КРИЖАНПЋЕВА ПОЛПТПКА 209 се мени једному верује, јер тому (т. ј. грчкоме оговарању) могу послужити као сведоци и сви други народи” (II. 188 ). Грци, вели, и данас још (под турском владавином), „завиде Србима гито имају свога Митроаолита или Патријарха и дају Турцима вслике суме новаца, да у Србији Грке митроаолите иостављају* (али, додаје он, Срби у невољи врло често и сами подмићују Турке, те тако грчке Фанариоте опет протерују. II. 191)'). Затим помиње како ie сам својим ушима „слугаао једнога Грка, који је викао на блаженога Ћирила Солунскога зато, што нам је саставио и иредао словенско аисме. и што је свето аисмо на словенски језик иреводио^ (193.). Немци су нам с друге стране тако исто опасни, јер нас данас и они, које некада класички народи и саме као дивљаке гледаху, у животу и књижевности својој као дивљаке оговарају (162. и 251.) а међу тим су нама јако још штетни и као досељеници, јер су и физички ii материјално од нас надмоћнији. Они, вели он, у својим историјама пишу, како је језик словенски, као језик нижега реда, само „у јачој уиотреби на Портии} што не би ни мало чудно било кад би баш и у још јачој употреби био, јер словенски елеменат допире до самога Цариграда. (187.) Нама Словенима. вели Крижанић, потребна је пре свега „братска слогап (fraterna concordia) а нарочито је ваља пожелети међу Русима и Пољацима (194.) јер, кад би је било, онда не би више само Немац, већ зар и који од руских владара, био изабран за пољскога краља. (198). „Од свих народа, вели он, најсебичнији, најзавидљивији и најмање гостољубиви су Немци“ (269.). Немци су му ,,јеретици, проналазачи и ковачи свих европских јереси“.2) Немци су, вели даље, измислили и то како je титула њиховога римског имиератора виша од свих осталих (некакво ,,хипербазиличко или хилермонархичко достојанство£<. 284.) те даваху наивним словенским владарима ниже, подручне владалачке титуле, којима се ови још поношаху као са добнћу неком ! (291 и 348.) Међу Ц На стр. 215-Јвелц опет како недозвол>еиим средствима t.iejajy да аршрабе сраску Митроаолију; дал.е како „духовне чинове sa новац продају л>удима недостојними (216.), како су „наше Бугаре прозвали нел>удимаи (217. а види о томе и на стр‘ 188.), и „у старини ноказали нечувен пример суровости, ослепившп 20.000 Бугара“ за цара Самуила. (218.) *) Немцн су му Епикуровцн, којима је бо\ цревоu (11.331. а и на стр. 17, јер где год им је добро тамо им је и отаџбина; ua онда опет „разкошнн, говорливи, даавци и т.д.“ (152.)