Delo

210 Д Е Л 0 тим Словени су, вели, по истоме праву као и Немци, мачем засновали политички живот свој на европскоме копну.1) Као досељеници Немци су опасни, вели, и самим од њих образованијим народима, као Италијанима. Шпањолцима и Французима, јер се ,,ретко ко од овпх обогати у Германији, док се множина Немаца у њиховим земљама обогатила“ (270.)— једно врло интересно опажање, к >је је, као што знамо, у последње' време нарочито Француску јако занимало. Противу германске надмоћности нама Словенима ваља се по мишљењу Крижанића поглавито борити простотом живота нашега, при чему би се у многоме и на саме Турке угледати могли.*) Говорећи даље о правим узроцима црквенога х>азА°Ра» који је Словене политички поцепао те им врло, много наудио,3) Крижанић овако вели : «Cie еств треба знатв : еже раздорБ церковнни н^стБ^повсталБ длл ради БогочесКа, нитб дла душного спасеша; но дл« мгрскихђ, иолитичнњхт> иричинЋ: длк p^enoeauvi дв^ХЋ народовл* (Греко†и Римлпт>) иро земское царствоР (затим историјски ређа све узроке сукоба, међу којима понајвише важности придаје овим двама чисто политичким Фактима : а) тој околности, што се римска властела год. 801. предала „Карулу кралк) н^мечскому^ и б) насиљу, које Грцима учинише западњаци у крстоносној војии заузевши им најзад и сам Дариград. II. 200—202.) То исто констатује Крижанић и доцније (на стр. 219.) кад вели, да се тај спор суревњивости и превласти међу Римом и Цариградом нас Словена ништа не тиче. „Боље је, вели Крижанић, да иријатељски саслушамо обадве стране и да се иостарамо да их иомиримо. ‘ А раније (I. 112.) он опет вели : нимћшкш церковнцб раздорБ нћстБ ли сл почалБ отб глугшхБ причинБ?“ (затим ређа поје') Тако вели, како за цареваи.а Јусхиивјанова „наиш преци Бугари, Срби и Хр вати, на очима самих императора, отеше од Римљана области, блиске Цариграду“ (285.) ади их после услед несдоге, исто као и Грке, Турци све подјармише (I. 184.). *) „Који се никад не опијају, нити празним забавама одају11 (317.) Нарочнто војује против крчми u карата, велећи да су „крчме узрок мнохим арестуаххма^. II, 319. *) Kpu^auaii свуда и у свему у опште веома много полаже на слогу као проиввод политичке увиђавности, ону сдогу, о којој ми и данас тодико певамо, а коју међу тии тако слабо негујемо. Зато увек остаје карактеристична она реч Цинцар-Јанкове жене» кад је по пропастн Кара-Борђевој при састанку дотле 8ава1,ених војвода у Хотиму видела их где се у сузама грле, те у8викнула: Хвала боху те Србија ароааде, да еидим, да се и ви једном ижљубите! — реч пуна саркастичког патриотског бола.