Delo

КРИЖАН1ГПЕВА ПОЛПТПКА 211 дине сићушне богословске размирице)1). Ми ова најважнија места из политике наводимо верно баш с тога да бн нам она иоказала сву заблудност оних, који Крижанићевој делатности у опште хоће да натуре некакав више религиозни карактер. Да се црковни раздор није умешао, одавно би већ, вели Крижанић (и у спису «о пророчанствима из 8. века11), Литва и Пољска биле са Русијом спојене1). Све то потврђује оно наше првашње гледиште, да је у Крижанпћа одиста, као што ПерволЂфт> вели, верско аитање стукнуло аред националном словенском идејом3). У томе погледу најправилније га по нашему нахођењу оцењује проФ. А. Брикнер, кад вели, да су у Крижанићеву програму на првоме месту вазда стојала светска а не духовна питања. (Руски Вјесник за Јуни,Ј 1887. стр. 609.) док су и МаркевичЂ и СоколовЋ ипак расположени, да у то још погдегде и по* сумњају *) У спису „Обличеније на Соловечскук) челобитну1С Крижанић католик. по речима самога Маркевича, јавња нам се као искрен поборник православне цркве, ватрено војује противу раскола и у духу чисто богословско-православноме узима православну цркву у заштиту. тако да је он ,,први и све до данас међу католицима једини апологет православне J Немачки цар Хенрих узаконно је вели: „дабн никто не .жогелЂ иостап aaaot> авде Ht будетт, иотвержен-h огг царки I. 421. Тако је дакде и црква ушла у састав државне подитике германске. ,) У Пољака од старине иде прича, да: или ће Москва бнти пол>ска иди Пољска московска ! (У Соколова, за мај, стр. 43.) ®) Опет у Соколова за Април стр. 262. На истоме месту наводи се и мишл>ен>е Пиаина, који такође налази, да је Крижанић у Москву дошао с чисто националинм а никако црквеним плановима. II један и други знали су међу тим већ sa онај биогра*ски матерпјад, којн је у nStarinama“ Jugosl акад. кн>. Х\71П за 1886. г. пубдиковао Евсевије Ферменџин, а пз кога би се (на основу Крпжанићевих писама писаних секретару римске колегцје :„De propaganda fide“ Франческу Ингоди) могдо још вар једнострано и зак-кучивати да је Крижанић у Русију ишао редигиозном мисијом. Овако тесногрудоме, неправедном схватању противи се сав рад и свеколико образовање Крижанићево. Пиаин чак веди, како глатински аои сам о себи казује, да он нимало није тврд латинина. На истоме месту у Соколова, стр. 265. *) Тако н. пр. Маркевичг, кад ипак вели да се у Русији „Крижанић званично назвао Србином“ (стр. 21) — он који баш своје католичаиство које је код Русд извесно незгодније било нигде, и пичим прикривао није, већ га на против вазда на равно став.нао са православљем, желећи потпуео измирење ових двеју вера а само је протестанство за немачку јерес оглашавао. — Исто тако мислимо да греши и Соколов кад на Завршетку своје раснраве („Новооггфнгое сочинен\е Крижанича о соединенш церквепи у Журналу Мин. Нар. Просвете стр. 56.) вели да у Русији пн>его« каталички аанс.гавизам није могао имати усаехаи. Да је Брикнерово гледиште, ко/н га у осталом с политнчке стране најбоље увек познаје, у свему најверније и најпранедније, најбоље сведоче саме горе наведене речн Крижанићеве о правим узроцима његова доласка у Руеију.