Delo

212 Д Z Л 0 цркве противу раскола“ (стр. 209.). У спису о ,,Промислуи он налазп да победе као и поразе, напредовање као и пропадање народа долазе од Бога којп је крајњи узрок свих догађаја у људскоме животу и историји народа.‘) Провиђење је казнило охоли Рим, који je ностао плен нових народа и морао најзад приклонпти своју горду главу толико гоњеној вери Христовој. Оно је Римом срушлло Картагену а „Тагарн и Турки уже издавна казннтђ гр^хи иннхђ народонЂ41 (I. 391.). Тако су дакле са својих грехова политички пропали и балкански Словени, а тако у проиаст срљају и Пољаци (што се ускоро у подели Пољске и испунило); једина је још остала Русија, која, и по своме положају на међи истока и запада европскога vi по подесним народним особинама својим, међу свим другим Словенима иредставља једини снажан политички Фактор (Staatenbildendes Element, као што то Немци згодно називају) Њена је природна и божанска задаћа «да ослободи, заштити, просвети и уједини све Словене и да на челу њихову исполинским корацима ступи на видно поприште човечанске историје.1* А један од значајних корака у овоме правцу јесте пзмирење православне и католичке цркве, јер је досадањи спор њихов само политички подвојио Словене и грднепм штете нанео. Русији и Рускоме цару снада у задатак, да, зарад политичкога зближења и зарад политичке будућности словенских народа, црквени раздор међу Словенима измире (Маркевичђ, 102). Једном речју, он још тада бешо мишљења, да Русија једина представља ону политичку једпницу, која, кад се испред осталнх словенских политичких нула једном на чело њихово стави, да ће тек онда Словени своју снагу од толиких милијуна развити и свету показати моћи. При оцегш свега овога, ваља увек добро и«ати на уму време, у коме је Крижанић ове своје мисли исиоведао и заступао (време још слабо познаге и више азијске московске државе нре Петра Великога.) Пре него завршимо, нека иам буде дозвољено да бацпмо joni само један иоглед на неке завршне мисли Крижанићеве политике, које са нанредности погледа заслужују да буду забележене. Говорећп у закључноме оделжу о «иолитичкој јере сни, о сујетности многих титула (којима вели он, нарочнто Немци Словене трују п обмањују стр. 380.) Крижанић разлаже l) МаркевичБ отр. 126. и А. Брикнср (у Руском Вјеснику, ea Јулн 1887.) стр. 60.