Delo

214 Д Е Л 0 ко]и би за цил имао иосебну корист ма кога сталежа или лица а на штету осталих држављана^ Ни један сталеж не сме се издиКи над другим толико, да остали отуд трие неиравде и аритиске. У свима као и у свакоме, ирви и иоследњи циљ мора увек бити: оаште добро народа» (П. 373.). „Salus reipublicaew у класичких народа, као што знамо, вредео је само за повлашћене сталеже, али не и за масу народа а најмање још за највећу масу робова; у средњему иеку слабо се већ и водило рачуна о оној маси раднога народа, која се обично називала „misera contribuens plebs”. ТреКи грађански сталеж, који у апсолутним монархијама новога доба беше у почетку носилац и поборник нових идеја слободе, једнакости и браства сузбивши моћ властеле и властеличића као и самовољу владара и дошав најзад до политичке власти у држави, иставио је опет више свега у држави своје трговачко и индустријско богаство те тиме материјално подјармио масу раднога народа. Зато су увек од значаја ове Крижанићеве речи, које ми по проФ. Брикнеру из списа ,о Промислу“ наводимо: ^Државе ироиадају са саможивости владара, са иретешких намета и кулука, јер ваиај радника иродире у небо"1). Да завршимо. И ми смо до скора знали о Крижанићу само као о граматичару и апанслависти”. 0 његовој граматичкој радњи надлежни је суд већ поодавна изречен. А најнадлежнији међу Филолозима нашим проФ. Ватрослав ЈагиК, у исти мах када осуђује његово самовољно граматичко поступање и кад му замера што није познавао језика рускога, — у коме би случаЈу зар и списи његови боље познати били, — једном новијом приликом* 2 3), (не улазећи у саму оцену политичке садржине списа њсгових) напомиње инак толико , да Крижанић у опште „стоји иа челу утоиичара* и да су му 9саиси духооити и идејама богатии. У* погледу богословских списа Крижанићевих сви су писци у томе сложни, да су они сведоцба ретке спреме и даровитости пишчево8) као и да су поглавито пнсапи у тежњи политичкога зближоња религиозно завађеннх словенских народа. Политичке идоје Крижанићеве, а посебицо ') У „II u s s i s с h е R e v п eu за 1891. стр. 313. 2) У приказу Пл. Кулаковскога литерарно-историјске скице о покушајима словенскога јединстпа у језику кшижевноме. Archiv fiirSlavischePhilologie. X Banđ ва год. 1887. стр. 300. 3) В. на завршетку раснраве Соколовљеве, стр. 55.