Delo

236 Д Е1 0 најпосле засипали су ШаФарика искреним пријатељскпм поштовањем први људи међу оностраним србима, као Магарашевић, Мушицки, Хаџић, Атанацковић и др. Овим месним приликама умео се ШаФарик користити. Као што неуморна пчела^ лети с цвета на цвет, да прикупи за човека корисну грађу, тако je и вредни ШаФарик идући од манастира к манастиру, од једне архиве к другој, прикупљао душевно благо српске прошлости, и изнео оно, шго је у старој српској књижевности било најбоље и најзнатније. а што се до наших дана очувало. Куда није могао отићи сам, као у Хрватску, Далмацију, Славонију, Србију итд. отуда је набављао себи помоћу личних конексија старе штампане књиге, рукоиисе и натписе илиуоригиналу или у препису, или бар у опису. Дивити се морамо обиму ШаФарикових студија, разноврсности струка, којима се бавио, и енергији, с којом је за свако питање прикупљао прибелешке и градиво. И овај огромни посао сладило му је његово родољубље, родољубље истинито, које у својега народа љуби баш оно, што чини вечиту душу народу, т.ј. да љуби оно без чега народ и није народ. Гледајући тако светлим очима на душу народа, а љубећи га тако жарко, ШаФарик је прионуо радити смерно, али непрекидно, на славу своју и на срећу Словена, урадио је у томе више него ико до сада. Жалити је само, да je његова богата заоставштина по тесногрудости или неумешности чувара чешкога музеја f А. Врћатка остала тако дуго неприступачна. Др. К. Јиречек, који је од 29. децембра 1894. до 5-јануара 1895. на брзо прегледао ШаФарикову заоставштину, уверио се, колико је преписа од разних рукописа спремио ШаФарик за штампу, које су међу тим доцније изнели Миклошић, Срезневски, Даничић, Кукуљевић, Брчић и други књижевни радници. Упоредо с овим прикупљањем ишло је и исгштивање овога блага и дубоко проучавање које језика које историчара домаћих и туђих за историју старих Словена. Материјална добит од овога рада је за нас збирка драгоцених југословенских књига и рукописа и цео ред научних списа израђених у Новом Саду. Први од њих «Geschichte der slavischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten” изишао je у Пешти 1826. год. (2. изд. у Прагу 1868.). Ма да је ово дело свуда лепо оцењено и иримљено, шга више од знаменитог научника Вахлера Немцима као узор изнесено, ипак га је ШаФарик сма-