Delo

ПАВЛЕ ЈОСПФ ШАФАРИК 237 трао као несавршен покушај, те је одмах после његова изласка наумио да га преради и то у чисто научном облику и у што већој потпуности; али је до 1830. г. довршио само историју југословенске литературе, коју је тек после смрти пишчеве издао Ј. Јиречек под насловом ((Geschichte der suđslavischen Literaturw (Prag 1864.—65.). K овим ce библиограФским радовима придружују радови по словенској филологији, међу њима „Serbische Lesekomer oder historisch-kritische Beleuchtung der serbischen Mundart* (Pest 1833.). У овоме je спису заузео ШаФарик сасвим одвојено засебно, гледиште на словенску филологију; бар у томе што се тиче узајамног одношаја живих југословенских језика према језику старословенскоме. ШаФарик је јасно нагласио, да није старословенски језик отац, већ само најстарији брат осталих словенских језика, и доказао је да се стари српски језик, докле му се трагови виде, битно разликује од старословенског и да је и у најстарије доба постојао као засебан језик. У тесној су везп с овим језиковним и књижевним истраживањима његова истраживања историјска, од којих је најпре издао дело : «Uber die Abkunft der Slaven, nach L. Suro'vviecki” (Ofen 1828.). Сами немачки критичари одали су овом делудостојну пошту, дивећи се оној логичности, оној једрини и одређености свакога става у њем, а морали су се дивити, јер иема нигде ништа недоказано, нема кишта преказано. А ипак је било ово дело тек претходник другог већег, знаменитијег дела. Важнији су радови, написани у Новом Саду, раснрава о KRusalkdch” (Muzejnik 1833.); «Prehled nejnovejšiliteratury illyrskych Slovan&v (ib. 1833.); ((Ohledy metrickćho veršovani yrskych Slovanhvw c нримерима 1833. (Krok III.); најпосле омање оцене и књижевни извештаји у Музејнику 1830.—33. У «Wiener Jakrbucher” налазе се, осим два одломка из његове историје југословенске књижевности, оцене о Добровскога «Ansberti expeditiow (1828, XLn.) и о Катанчићеву aOrbis anti^uus* (1829, XLVI.). Сем тога ваља споменути и његово рукописно дело «нсторијска топографија јужних дунавских покрајина” у 9 карата с речником у Фолијанту, обоје извађено из свију извора од најстаријих Византинаца до усменога предања српских и бугарских путничких трговаца итд.