Delo

238 Д Е Д 0 У овим новосадским радовима огледају се сви главнм правци, у којима је ШаФарик у потоње доба још значајнијим и одличнијим делима прославио име своје; уједно видимо у њима — и ако су понајвише писани на немачком језику — оличену ону мисао, коју је још као младић исказао у недостижној својој оди «Ме zpev),w: .Ај, tve krasy tajemstvi — vecne, Slavie, me hore! — vecne, Slavie, me vdeky !ц којој ce враћа опет као муж (у гшсму Палацкоме г. 1821.) где вели: „Мени је најпосле свеједно, будем ли доњнм или горњим каменом у оној згради. коју себи подиже на сггомен народ мој, само ако она буде зидана и дозидана“. Нема сумње да је из свога рада црпао највеће уживање — неуморни ШаФарик, који се дан и ноћ учитаваше у творевине народнога духа, који на разним изворима проучаваше богаство и творачку моћ народнога ђенија, и који се труђаше да блага та обелодани свету, те да крепост словенскога рада од тамне старине до најновијега доба изнесе свету на видик. У томе је била ова ШаФарикова срећа, али, што се земаљске среће и мира тиче, тога је у њега било врло мало, и с године на годину гомилаху се побуде које му изазиваху мисао, да се што пре крене из Новога Сада. До душе створио је себи наш Павле 1822. «домаћи раји, ожонивши се с Јулијом цлем. Амброзијевом, која му је била верна друга целога његова живота Али су наступиле таке прилике, које нису оставиле на миру ШаФарика — евангелика и Словенина. Аустријски апсолутизам почео је, где год је могао, притезати, до душе у Угарској мање него ли на другим местима; али и ту му је случај ишао на руку. Магда, директор карловачке гимназије, евангелик, издао је геограФпју Угарске, неповољну влади с политичког гледишта, тејеодмах од дужности разрешен; уједно одузето је и ШаФарику као евангелику краљевским указом у априлу 1825. управитељство, а остављена му је само проФесура. Није га тиштила толико материјална оштета, колико морално ионижење. Сем тога отпочело је већ тада помађаривање, и ШаФарик би нротив своје виље натеран, пошто међу проФесорима није било ни једнога, који би знао мађарски језик, да предаје овај у гимназији. Али теже од овихспољашњих сметња сносио је ШаФарик потпуну одвојеност од чилог духовног и научног живота, и тешкоће и скупоће литерарног саобраћаја с осталом Европом, неизбежно по-