Delo

ПАВЛЕ ЈОСПФ ШАФАРПК 239 требнога научнику. Нове су књиге и писма стизала тек после неколико месеца, а често нису ни стигла Највпше пак дарнуло је љега опадање саме гимназије, чему je била узрок немарност самих претпоставњених тј меснога патроната и вишега свештенства, који се о заводу ни мало нису бринули оставњајући га, тако рећи, у рукама олоша. Није чудо, што јеШаФарику овакој моралној и душевној пустоши зажелео отићи из Новог Сада. Ни слаби зачеци литерарнога српскога живота (Српски летопис, Матица српска), којима је свесрдно помагао од постанка, ннсу га могли утешити, од како се породила бесплодна препирка између присталица српско-црквенога и народног,* језика. Прва нада, да се избави из своје беде, синула му је из Русије. Петроградска академија наука позвала је Челаковског, Ханку и ШаФарика. да саставе критички речник свих слов. језика и послала је 10. Фебр. 1830. службени позив са свима погодбама ШаФарику. ШаФарик учинио је све припреме за тај нут, ну у јулу 1830. опозвала je академија своју понуду и кад му је и нада на проФесуру словенских језика у вратиславском университету ишчезла, одлучио је, да изврши оно, што је већ 1819. г. наумио. да себи потражи «нову домовину код својих најближих суплеменика, у оној зем.ки, за којом је његов дух у тихој литерарној делатности од вајкада чезнуо”, тј. да се пресели у Праг. Знајући, да му је његова евангеличка вера у Аустрији свуда на сметњп, замоли свога друга Палацкога (10. окт. 1832.), да му на1>е ма какво приватно занимање. „Нити се бојим ниги презам од посла, па био он најмучнији, само ако узмогнем да радим на корист свога народа.” 6. нов. 1832. јавио је већ Палацки ШаФарику, да је прилозима неколицине пријатења обезбеђен његов опстанак у Прагу, за 5 година, али под погодбом, да мора одсада писаги само на чешком језику. ШаФарик никад није дознао да су приложници његова дохотка били главом његови најближи пријатељи : Јунгман, Палацки, Пресл и др. који су својим месечним прилозима од своје незнатне нлате сачувалп свога друга његовој новој — или, бол>е речено, старој отаџбини, и задобили једнога ратника више за одбрану свога народа, који у мукама и невсњама, у непрекидној борби против својих угњетача траје чемерне дане већ ггреко двеста година, алп пун по-