Delo

240 Д Е Л 0 уздања у бољу будућност, помажући сам себи без ичије стране помоћи. 11. априла 1833. г. оде ШаФарик са својом породицом у Праг, походивши уз пут своје сроднике и пријатеље у Угарској и у Бечу Конитара, онога демона, који је толико радова изнео о Словенима, али је врло мало урадио за Словене. Копитар је често писао ШаФарику у Нови Сад, старајући се да га на своју страну прнвуче и да га одвраги од његових чешких и словенских тежња. Али се залуд труђаше дворски слависта и соФиста Копитар, да поколеба челични карактер ШаФариков, те се досадашња његова љубазност претвори у црну мржњу, која је од времена до времена избијала на површину у полемичким памФлетима, на које ШаФарик није никад одговарао. Пресељењем у Праг отпочело је треће и главно доба у животу ШаФарикову. Овај je корак био смео с обзиром на тадашк.е прилике. Тешко је било време у коме се доселио, али је још теже време предстојало народу чешком, те је ШаФарик могао унапред погодити, да ту неће моћи мирно провести остатак својих дана, да изврши посао, који је наменио напретку своје отаџбине. Још гшд Јосифом II. труђаше се влада бечка да начини од Аустрије чисто немачку државу, не обзирући се на то, што је у њој много више људи од других народности, него ли од немачке; за то, кад изађе царева наредба, да се сви други језици истисну из судова, из школе, из књижевности итд., па да се свуда употребљава само немачки језик, усташе против тога родољубиви научници чешки а за њима почео је и народ држати се чвршће своје народности. Да се ова струја сузбије показао се тадашњи патријархални и инсгинктивни апсолутизам немоћан. А и у доцније доба, за време Француских ратова, није се влада смела усудити прибећи каквим оштријим мерама, увиђајући, да је њој често пута у овим критичким приликама народно осећање потребно. Француски се ратови свршише, а у целој Европи завлада црни апсолутизам, којим руковођаше злокобии Метерпик, чија је омиљена девиза била, да су захтеви народни јакобинска бунцања, која уви-