Delo

ПАВЛЕ ЈОСИФ ШАФАРИК 241 ђавни државници не треба никад да узимају на ум, него само да остварују желве и захтеве својих владалаца. По вољи овога творца најцрње реакције, што je памти историја, обртаху се сви светски догађаји, пред њиме преклањаху се као пред каквим сизереном свп јевропски владаоци. Кад од њега стрепише моћни и самостални владаоци, шта су могли да учине такоме човеку несрећни народи, што их судбина сатера у обор ове царевине ! Као каквим кинеским зидом опаше овај злогласни канцлер аустријску државу пограничним стражама, да ни од куд не допре до њених народа нити књигом нити новинама какав било зрачак јаче свести и слободе, а унутра умножи он по свима местима своју полицију, и јавну и тајну, дотеравши шпијунство до таквог савршенства, да се нигде није могло ништа сакрити. Световне му власти усрдно помагаху, особито језујити и калуђери школског реда. Они беху главни наставници у већим и мањим школама, гонећи из њмх народни језик и свако стварно знање, историјска права, ујемчена народу заклетвом царевом, укидаху се једно за другим. Народи имађаху довољно узрока бити незадовољни, али Метерник, предвиђајући могућне унутрашње потресе услед оваквог неприродног стања, побринуо се за евентуални отпор. Близу 200.000 момака стајаше тада под пушком, а кад се томе још дода по француском угледу уређена народна војска, онда наоружана снага аустрнјска за сузбијање народнпх тежња износила је до пола милијуна. Овај је свет ваљало не само хранити и одевати, него и пред осталим сталежима одликовати, како би се све одушевљавало за хапсбуршки дом у смислу познате песме: «кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар.” Да се за издржавање оваквог реакционарског апарата морале увећавати сваковрсне дажбине, које јадним народима односише замашан део мучне тековине, очевидно је. А свему овоме ваља још додати најоштрију цензуру у штампи, веома усавршене кврге у судовима, сељачко кулучење на спахијским добрима и многе друге остатке из средњега века, чуване с највећом брижљивошћу, па ћемо тек тада појмити, како се живовало у оној царевини под владом Метерниковом. Није чудо, што је долазак ШаФариков, коме су се први борци чешкога народа од срца радовали, са свим друкчије