Delo

242 Д К Л 0 деловао на ноћне птице црне реакције. Једва се ШаФарик сместио у своме стану, почеле су оне већ облетати око куће му, распитујући укућане : ко је он ? за што је дошао ? чиме се бави ? Најпосле су и њега удостојили својим походама. Међу оваквим полицијским изасланицима био је и поштени Прајнингер, који je Шафарику отворено казао, за што је к њему дошаог те му је и ШаФарик искрено на све тачке у перо издиктовао одговор, после чега су се пријатељски растали. Али је било и таквих полицијских агената, који му у кућу долажаху и изазивачкп владу грђаху — ну тако невешто, да се на први мах впдело, чији хлеб једу, те је најпосле и сам ШаФарик, коме су овакве неупутне иоходе већ додијале, отишао к пуркмистеру Милеру. па га je замолио, да га од оваких дрских посетилаца ослободи, што је овај и учинио. Ну доцније (1842.) походили су ШаФарика виши и углађенији комесари, послати од самога министра полиције, којима он није могао тако лако одолети, те су они не једном огорчнли његову племениту душу. Уз пркос свима својим невољама и тегобама држао се ШаФарик ипак стално пута, којим је пошао у младим годинама и истрајао на њему до гроба. Није се дао заплашити погледом «на оне бледе, мрачне сенке за нагиим иетамаw. Потребно је било споменути на овоме месту ову мрачну страпу његова жњ вота, јер угисци онога, што је доживео, никад нису могли бити заглађени у његовој души, шта више оснажени услед још окрутније стеге и шпијунства после 1848. год. изазвали су ону жалосну катастроФу, да се племенити научник душевно поболе и није могао више са свим оздравиги. У прве две године својега бављења у Прагу радио је ШаФарик неуморно на своме највећем делу «Starožitnosti slovanske”. Огромно градиво од давна је било прикупљено и сређено. Остало је само, да се моћне органичке црте првобитног Словенства, вековнма готово са свим сатрте, у духу истине опет оживе, и да се потомству изнесу пред очи не као костур већ као живи вештачки производ. После непрекидног рада од пуних 18 месеца, поднесен је у јесен 1835. год. рукопис I. дела цензури. Поједине партије из њега изашле су раније ради угледа у Музејнику као : Myšlenky о starobylosti Slovanfiv (1 83 4.); Prehled pramenu stare historie slovanske (ibid.);