Delo

244 Д Е Л 0 ној држави живи о милости својих пријатеља. Премншљаху и премиш.наху дуго о томе, какво би требало место, да му се да, и најпосле нађоше за њ — «цензорствоп (1837). Намесник чешки гроФ Хотек позове ШаФарика и предложи му ово место. Дуго се ШаФарик колебао, знајући какав је то мучан и незахвалан посао, скопчан с огромном одговорношћу и награђен рћавом платом, с друге пак стране имао је у томе звао у ирилику, да писца сачува од рђавих последица оштре цензуре и тиме да послужи потлаченој књижевности чешкој. Сем тога тиштало је ШаФарика и то, што је својим незнаним пријатељима био на терет, те се најпосле одлучи и прими привремено цензурства ио струци белетристичној и мешовитој. Све до 1847. годпне био је цензором. За ништаву плату морао је ШаФарпк, научник, прочитати годишње до 1200 понајвише сииса без икакве литерарне вредности, и у томе би једва успео, да га није верна му друга Јулија потпомагала. Чешка je књижевност жртвом ШаФариковом у тако критичком времену много добила, али је наука словенска још внше изгубила. Посао око цензуре с једне и око редиговања чешкога Музејника с друге стране делимице је узрок томе, што со није могао ШаФарик својски латнтп II дела „Словенских старнна“, у који је требало да уђу живот и обичајп, вера и права, језик и иисменост, вештине и знаности старих Словена. Сем тога је увндео да му за овај део стоји само малн број извора на расположењу, и да се на овоме пољу још више него ли у историји мора црпсти из усменог предања и из уноредне језиковне науке Изворо требало је још прикупљати, а истраживања на пољу словенске Филологије за ту сврху подићи па вишп ступањ. И ако није успео, да нам овај други део после себе остави у складној целини, ипак је из онога, што је за ту сврху покупио и проучио, савио диван венац од важних монограФија, које служе иа украс Музејнику као : 0 Rusalk&ch (1833.) ; О zemi Bojkv и 0 Černobohu v Bamberku (1837.); 0 vzddni и 0 bohu Svarohu (1844.); 0 položeni mesta Vinety (1845.). Расправа 0 staroslovanskem prekladu reckeho (онда још пештампаног) chronisty Georgia Hamartola, и 0 položeni mesta Kustendilu e. Justiniany Primy, обе из г. 1847., до сада нису ни штампане. Сем тога нзишао је 1838. Ша.Фариков превод и опширно тумачење старосрпскога Z4koniku Duša-