Delo

ПАВЛЕ ЈОСПФ ШАФАРИК 245 nova у Monumenta iuris Slovenici (изд. Кухарскн). Најпосле је издао г. 1842. Slovansky narodopis, т. ј. статистику свих словенских народа црпену из најбо.Бих извора, заједно с описом њиховпх седишта, карактеристиком говора, нацртом њпхове повеснице и најбољих граматика и речника ; уз то као додатак иду угледне народне песме и етнограФска карта. То је друго иовеће, најраспрострањеније и најпопуларније дело ШаФариково. Оно је за кратко време доживело три издања. Друга врста ШаФарикових радова у овоме трећем иериоду засеца у Филологију и у историју књижевности, које југословенске, које чешке. Напред је већ споменуто,'да је ШаФарик још у Новом Саду прикупио драгоцену збирку најстаријих писмених споменика југословенских. Још онда се заносио мишљу, да их штампом обелодани. Списак свију споменпка у овој збирци дао је 1839. за своју потребу оштампати у 30 примерака и то ради лакшег прегледа у потоњем раду, аизарад тога, да се овај списак разашље словенским научницима с молбом за нове додатке. Натпис му гласи: ((Monumen1a illyrica seu Slavorum gentis Illvrici provincias incolentis omnis aevi do_ cumenta Cyrillicis literis consignata (I Diplomata, II Inscriptiones, III. Specimina e codicibus) на 47 стр. 8°. Од расправа, које- спадају у ову врсту, изашле су (у Музејнику): Prehled nejnoveiši literatury illyrskych Slovanuv (1833.); 0 sbi'rkžick slovanskvch narodnfch pfsni. (1838.); 0 staroslovanskvch tiskarnach v jihoslovanskych zennch (1842.); Rozkveti:slovanske literatury v Bulharsku (1848.). 1840. г. изда ШаФарик договорно с Палацким BAelteste Denkmaler der bohmischen Sprache”. У овој су збирци, најстарији споменици чешкога језика критички пречишћенп, и што се језика и исторнје тиче, свестрано протумачени и објашњени, њнхова (истинитост научно доказана, и нападаји Копитара и његових присталнца достојанствено сузбијени и за свагда ућутани. Да је овим списом постигиуто оно, што су писци желели, впди се из писма Гримова, у коме стоји. „Вашим једакле трудом на нашу велику радост сада све утврђено, и ми ћемо од сада безбрижно црггсти из тих извора.а Као наставак у овоме правцу био је «Rozbor staroceske literaturyB, нздани 1842.—45. г. од ШаФарпка, Челаковског, Ханке и Јунгмана. У