Delo

ПАВЛЕ ЈОСИФ ШАФАРПК 249 ШаФарик (1847.) несносап и недостојан терет цензорски. Поставши у то доба чланом новоосноване царске академије наука у Бечу поднео је намеснику чешком, надвојводи ОтеФану, знаменити спис, у коме је опширно изложио колико je корисно и потребно да се у прашком университету отвори катедра словенске Филологије, надајући се, да ће бечка влада, угледајући се на берлинску, ову праведну жељу испунити. Али окорели апсолутизам, стрепећи од свакога шушкања, нашао је да се мора још мало сачекати. Страх од баука панславизма није допустио да продре здрава мисао, а најпосле постојаше још оно злокобно и назадњачко начело владино, по коме ни један хришћанин сем католика није могао бити претпостављеним, а још мање проФесором у земљама аустријским; те се ШаФарику много обећавало, али је имао само изгледе на вечито кустоство. Свечано отварање новоосноване академије скупило је 2. Фебр. 1848. г. све академике аустријске у Беч. Међу њима био је и ШаФарик. Сјајном својом одбраном немачког научника Јакова Грима против неупутних нападаја Ауера и Хамер-Пуршитала стекао је на скупу опште признање и поштовање, а пошло му је и за руком да задобије министра ПилерсдорФа за основање словенских кате* дара у университетима. Али је и сада још оклевао трули бирокрагизам и тек под првим утисцима општег преврата наименован је ШаФарик, декретом од 13. марта 1848. год. ванредним проФесором словенске Филологије на университету прашком. При завршетку треће периоде свога живота, најсјајније и најплодније по науку, достигао је ШаФарик (до душе већ доцкан) до мете својих многогодишњих тежња. Ну у електрисованом ваздуху 1848. год. букнула је олуја, која је захватила готово сву Европу, чистећи друштвене мијазме, али и као свака бура, кидајући и рушећи небројене плодове, пре но што су сазрели, и међу њима ШаФарикову проФесуру и учигељску делатност. Моћни ондашњи покрет, који се код аустријских Словена одликовао чистим и племенитим карактером, док му се нису придружили демонски елементи, од вајкада опасни и штетни по Оловенство, морао је раздрагати и човека, који је васколико Словенство и све његове тежње носио у своме срцу, који је већ 1832. г. писао Палацкоме, да он „до душе нерадо гледа неумесну и превремену хуку и буку претераног родољубл>а али тамо, где се ради о добро народно, неће он да буде дкло VI 17