Delo

КРШКАНИИЕВА ПОДИТИКА ЕКОНОМНО—ПОхЛИТИЧКА СТУДИЈА ^Д-РА JtА.ИХ. јЗ. -рУЈИЋА (НАСТАВАК) Раздео други говори о занатима (о6ђ реместву) и, сасвим' у духу нове економске школе рада, Крижанић вели : да су занати у држави кориснији но ли најбогатији рудници и златна брда. У Угарској и Аранској земл>и, вели он даље, налазе св' најбогатији рудници злата, док у Брабанту нема никаквих руда; па ипак је у Брабантској земљи сто пута више злата и свакога блага и изобиља, но ли у Угарској и Арапској. А то зато, што Брабанћани умешно воде трговину и раде занате. Зато је саветно нарочиту бригу иосветити унаиређењу заната. (I. 30). Пре свега иотребно ie управницима земље технички познаватп разне врсте занатских послова ,и зато би ваљало превести потребно списе о томе из стране кшижевности (лкоже сутБ : Гарзотуст* Флоравантгуст,, СардусЂ и игш. Изт> тћхт> изиисатв, что бм бнло полезно и годно знашн). Млечићн су, вели, свој град учинили племеннтим, славним и богатим само тиме, што су к себп нризивали стране вештаке и држали их све дотле док се домаћн младнћи нису изучили шиховим занатским вештипама. У Пемачкој најбоље цветају занатн а то с тога што имају повољну еснафску организацију, у којој сами своје радне спорове раснрављају и у којој је ггроиисано, колико се и како се који занат изучити мора, те да шегрт иостане калФом, а калФа (пошто проиисно време нропутује) мајстором, пошто мајсторски испит положи (свој Meisterstiick изради) и мајсторско писмо добије. Само војници, који занат науче, могу и без нарочнте