Delo

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛПТПКА дозволе самостално радити). Поред тога тамо су занати но традовима заштићени и од свакога насиља и самовољнога намета. Зато Крижанић препоручује и Русији да заведе еснафско устројство. (види о томе и у царској речи : I. 326.) — Сировина је, вели он, свака ствар, која се ручним радом израђује и где нема иотребних сировина, ту нема ни заната. Где, као у Русији нема довољно сировина, тамо се ваља састарати да се све иотребне сировине са стране увозе, те да их домаКе занатлије израђују1) У исти мах ваља пазити и да се домаће сировине, које се у земљи израђивати могу, на страну не износе, већ да се у земљи прерађују и тек као готове прерађевине странцима продају. Он наводи за пример, колико новца Немци годишље из Русије за писаћу артију износе (од нас још и данас) па додаје, како би чак саветно било и забранити увоз артије са стране, аа ма наги домаКи ироизвод био и скуиљи и лошији (I. •34). Ово је заштитни систем, развијен сасвим у духу једнога Листа и Керија. Исто тако, вели он, ми немамо рачуна ни да извсзом сирових кожа добијемо мање, но што би добили на извозу учиљених, и зато препоручује да се кожарска индустрија, као нарочито у Русији погодна, из Немачке пресади. — Крижанић прозпре већ тако далеко у ова основна питања међународних иривредних односа, да на једноме месту (П. 160.) чак напомиље изреком и то, како Немци сваке године извозе из Русије силну храиу „л чрезт> то служатЂ однот изч> главн^пших'в upuuuH'h малолуодности РусиЗар нас ове речи у свему не опомнњу на познату изреку Керијеву : да народ, који само храну извози, обично завргиује са извозом људи ? Крижапић захтева даље да се сувишно иразновање и нер>ад забране, јер од тога нарочито болују словенски народи, док у Немаца има чак и нарочитих јавних надзорнпка, који на то пазе, да нико у држави не беспосличи. (Такво наређење улази и у његову царску реч I. 233.). — Даље Крижанић говори чак и о томе, како се многе девојке удају за младиће, нре но што се науче свему ономе, „што мора да зна једна добра жена“. Зато би требало но градовима спремити по две три удовице, које би девојке и младе обучавале у предењу, ткању, шивењу, бељењу платна итд., иа би чак вели он, ваљало и паредити градовпма, да морају оваке *)*) Оруђе је, примећује он том ириликом, сасвим умесно названо од речи: руда, Оер се од н>их и израђује. I. 33.