Delo

П 0 Т Е Р А 265 Сад беху заједно и Ђокић и Л>убиша. Ђокић беше узнемирен, као ’но човек. који живи само једном мишљу, једном једином жељом, па осети да је дошао час, кад би му се жеља могла остварити, али одмах сам увиђа, да се она ипак не може сад остварити. Да убије одметника — добија одмах паре, и то какве паре — читаво имање ! Али он зна, да га не може убити. И да му дође на пушку, он зна да неће пуцати, јер неће смети. Знајући то, он се, за овај мах, задовољава самим плановима, које му ствара његова машта... „Ала би то било жестоко, — мисли он : — идем ја ’вако у ланцу, па се тек одвојим у страну, а тамо — лежи он. Потегнем из пушке : дум ! — он се закопрца. Аја, не ваља ; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет je прочит’о да је њсгова глава уцењена, па кад донесем главу, мора ми се платити, ја како !.. Али би опет боље било, кад бих га угледао да трчи преда мном, па онако с леђа да опалим. Баш је то боље... Их, што неће... Па после одмах џемадан, јелек, дизлуке, све златом искићено... па: помоз’ Бог Стано !... а, шта велиш... који je бољи : ја или онај џгебави Љубиша ?... Вала и овај Бог баш неће «љуцкии по неки цут : кад мора једном гинути, што га не да мени, да га упљескам, па да узием паре.. w — Ако наиђе на орашане, убиће га, — рече неко иза њега. — Море, људи, знате ли ви да њега куршум не бије ! рече други. — Нек стане пред мој гарабиљ, па алал му мајци ако мрдне, — одговори Ђокић. Ја каки си ти каплар, мој брајко, кад ни то не знаш, да куршум има опчине. — Ама знам брате... али знаш... није ваљад’ он... — отеже Ђокић. — Зар он ? носи он таке траве и чини, да ти рука одма усахне, чим дигнеш пушку на њега... Људи се згледаше запрепашћено. Ђокић таман хтеде нешто да каже у потврду тога мишљења, али у том приђе кмет који је чуо последњу реч, па се обрте ономе што прича о чинима: ДЕДО VI 18