Delo

I П 0 Т Е Р А 267 толикп народ по свом ћвФу. Данас ћемо сигурно наићи на његп Па пазите : за Деспића двеста, а Мацара — сто !.. Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи : — Ила ли који из војске ? — Показаше му Ђокића и Љубишу. Он их погледа пажљиво па се окрете Ђокићу : — Да ми је овакових неколико, не бих ја кретао толика села. Пази, јуначе, покажи се ! — Вала господин' капетане, само молим Бога, да удари иа ме, ја л’ да га моје око згледа на домак пушци... поче Ђокић. Капетану се допаде одговор, па весело засија очима. — Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија. Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче ! — обрте се он Љубиши : — каква je твоја пушка ? Љубиша обори очи па промуца. — Тсс... тек онако... моћи ће поднети... Капетан, без сумње, закључи, да се нема чему надати од њега, па ваљ’да мисли у себи : «какав си ти — таква ти и пушка !“ и обрте се кмету. — Ви ћете, кад буде време, право на више, на ону суву крушку, ua рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи. Само пази да се свежеш десно са доросавцима а лево са бањанцима. Без твоје наредбе нико да не пуца, а ти пази — к’о што сам ти казао. Кмет се начини још важнији, као човек, коме је поверена нека „државна тајна“, па му и цело лице доби неки тајанствен израз. Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији; почеше неки да се шале, неки држе последњу „смотру* над оружјем, а неки се замислили па ћуте, На истоку све руменије. Мало још, па се просуше uo небу први млазеви сунчаних зрака, од чега се обоји цела околина, и по небу засја чисто, нежно, бескрајно плаветнило. Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе. — Стан’те сви у ред, један до другог. 18*