Delo

268 Д Е I 0 Наместисмо се сви у један ред. — Е, сад одбијајте ви у десно, а ви у лево. Између вас не сме бити веће растојање од двадесет корака. Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати... — Е, кмете, а шта ћемо, рецимо, кад нас двојица или тројица нагазимо на њих, а тебе нема. — У месо, брате, ја шта ћеш друго ! — одговори кмет, после краћег размишњања. — Само пазите да не прођете ни један жбун, ни једно дрво, а да не разгледате. Размакосмо се и заузесмо доста дугу линију. Лево крило одвуче писар, да га веже са бањанцима, а на десно оде кмет. После пет минута кмет се врати на средину и нареди нам да пођемо. Кренусмо се. Свако срце јаче закуца, лица бледе а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли. Али сваки поче одмах да през& од жбуња, почесмо да се осврћемо око себе и да очас управљамо пушчану цев онамо, од куд се чује какав сумњив звук, или се види гушћи заклон. Незгодно нам је што смо један од другог много удаљени, те се сваки осећа усамљен, услед чега се страх увећава. Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на тебе ватра иза сваког трна и врзине горе је, но да човек стане пред непријатеља и бори се на живот и на смрт. Сваки мисли у себи : «Лако је њима; седе и чекају те у заклону. Кад наиђеш, — оборе ватру, убију тројицу те провале ланац и нродру, па после, у оној забуни, трчи за њима ако смеш !. .w А они, на које се ми крећемо, сигурно седе сад на каквом пропланку, ређају се чутурицом и не надају се злу, које им се, све ближе и ближе, све тешње и сигурније, примиче. Синоћ им се похвалио јатак, како је «жестоко преварио капетана”, рекавши му, да су они у ваљевском округу, па сад седе безбрижно, очекујући да им се донесе печено јагње, вино и остале потребе. Испесмо се на један k^^bhk”, са кога се видео велики део целог ланца од потере. Чудно осећање обузима човека, кад погледа овај живи обруч, који се све више стеже и су-