Delo

272 Д Е Л 0 збијамо ланац. Они су опкол>ени. Само би могли прелетвти преко ове живе карике, која се све више стеже око н>их. Па и да полете, дохватио би их куршум. Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опег, па пођосмо даље. Неколико слободнијех људи пређоше пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива. Опет зађосмо у шуму и сиђосмо у једну јаругу. Далеко пред нама зачу се пуцањ, па онда викање. Пукоше још неколико пушака. Да ли од страха или радозналости, тек ми за час истрчасмо уза страну и нађосмо се у неком густом трњаку, без горе. Почесмо да идемо пажљивије. Чује се викање од ланца, који је пред нама. Између нас је само овај трњак, једна чистина и њива, ограђена високим чаталима. Таман да ступимо на чистину а Ђокић викну : — Ене држ . ,. — па баци пушку и седе. На тридесет корака од нас, за једним трном, црни се нешто, и ми сви знамо шта је то, али су очи свију нас управљене у онај мали, округао отвор, који је окренут к нама (и свакоме се чини, баш право на њега), из кога ће сваког тренутка да плане ватра и покоси једнога од нас. Нико се и не сећа Ђокића, већ свака вели у себи : «сад ће . . . сад ће !* Наједаред, учини ми се да загрми крај мене гром. Изненадп ме снажан, јасан и одсечан узвик Љубишин : — Предај се ! — Натраг, коме је мио живот ! викну онај иза трна јасним но узбуђеннм гласом. Данусмо душом, кад чусмо човечји глас. Као да нам је само то требало да проговори, те да нас увери да је он човек па да одмах ублажимо своју раздраженост. Али нам, ипак, прође леденица кроз груди, кад чусмо онако суров и страшан одговор. Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд завуче у неки купињак. Љубиша пође одлучно напред, а за њим, у гомили, сви остали. И не пада нам на ум, да нас, можда, иза другог трна циља друго око : сву пажњу обратили смо на судбоносни купињак, где ће се, уверени смо, решити нечија судбина. Таман се нриближисмо купињаку, а неко викну: