Delo

22 Д Е Л 0 учитељице држатн и плате им из општинеке касе давати и да онда свакп, који се узжени, потражи сведоџбе да види, шта му је заручница радити научила ! (I. 37—38.). Али је најважније добавити у земљу све важније занатске вештаке, па изучене мајсторе разместити ао градовима. (39 ) Добре занатлије не треба отпуштати све дотле док се њиховој вештпни не науче наши домаћи младићи. (L 368). „Лекари, тумачи, сликари, музичари и занатлије да се примају, колико их је год потребно. Алн сви да буду дужнн иоучавати наше младиће. А кад се нашинци науче коме занату, онда по томе занату не треба више странаца примати”. (I. 371 — 372 а види о томе и на стр. 258.). Крижанић увиђа да једна тек основана домаћа иидустриска грана не може никад конкурисати са старим страним радњама, иа вели : зато Немци, имајући већ оснажену радиност, могу нам увек јевтиније продавати своје ироизводе, него лп наши Руси своје. И зато у Русији није могла успети ни израда артије, нити друга која грана мануФактуре. II зато, кад већ држава једном трговину у своје руке предузме, неће више бити тешко подизати у земљи занаге (I. 39.). „Занатима се само множи нарвд и аоауњују градови. Кад би св сви они ироизводи у земљи израђивали, које ми од Немаца куаујемо, и који би се и у Русији израђивати могли, много би више иљада људи живело у земљи овој, но што их данас живи; аа и државне би касе иуније биле, градови многољуднији и цела држава силнија.» Најзад предлаже да се, зарад одржања и укапређења нових грана радиности, појединим градовима дају повластице, а нарочито, да по другим градовима не буде дозвољено радитп исте занатске радове бар до извеснога означеног времена да не би једни другима на штету домаће нроизводње конкурисали. (I. 40.). — Привредници (тежаци, занатлије и трговци) прнпремају предмете потребне жмвоту људскоме и затог где ове гране радпности напредују, ту се тек и људство јаче множи ; радници се обично млађи жене и зато што се брже множе, Римљани их вели н називаху Пролетарима (ПролетаршПлодники. I. 258 — 259.). — Вредно је још поменути, како Крижанић налази, да се многи Словени дају залуђивати и придобијати празнпм страним а нарочиго немачкнм тнтулама академика, доктора, мајстора нли магистара, „којнм се оујетама му-