Delo

286 Д Е Л 0 „Да. мпр, одговорп Наполеон Ш, ia сам вас баш за то и дозвао,. како бп вп телеграФИСали вашој владп Нпсам пмао времена да пишем краљу. Знам добро, да је јавно мњење у Француској по раздражености у којој се данас налази, претпостављало друго решење — рат. Ну, признајем, да је одрпцање кнеза Хохенцолерна на шпански преото једно повољно решење u да се тпм повлачењем одузпма сваки могући пзговор за рат, бар за тренутак.“ После овпх речп, ја сам се са царем растао п више га нпсам впдео, велп гроФ Нпгра. Какве су околностп пмале даљег утецаја на Наполеона Ш да променп своју одлуку, да тражи још нешто впше, а нарочито да издаје заповест грофу Benedetti, Француском посланику да иде краљу Впљему у Емс а тражи од Пруске гаранције за будукност да кнез Хохенцодерн неће ни доцнпје нримати шпанску круну ? Гро® Нигра, у своме чланку, не говорп ништа о овоме и не уносп повпх аргумената за решење ове проблеме, о којој је већ толико писано у европској штампи. Пошто је рат био објављен отпочеше живи преговори између Парпза, Беча u Рима. Ово што нам прича грОФ Нигра у својпм „Дипломатским усаоменамаи, то је нешто ново и у толико ће нас више интересоватн. ИталиЈу п Аустрпју, које ни у колико не беху спремне, ова је криза пзненадила. Обадве беху симпатпчно расположене према Француској, али нису могле помишљати на какву непосредну али]анцију са њоме. Ипак зато оне су бар тражиле пута и средстава да јој помогну. ГроФ von Beust, канцелар цара Фрање-ЈосиФа. бејаше спремпо један нарочити уговор за алијанцпју, између Ауетро-Угарске п Италије. Тај је уговор условљавао: оружану неутралност п заједничку дииломатску акцију према двема зараћеним земљама. Ова би акцпја могла бити п војничка у згодноме тренутку, наравно у корист Француске. Војске обеју земаља имале би се одмах ставитп на ратну ногу. Зашто ннје успео овај пројекат ? За то, одговара гроФ Нигра, што је Наполеон III пре свега избрисао један члан из тога уговора, који се односио на. интање о ноложају Рима, за тим и нарочито што *пре него што и беху избачени први топовски меци, европски канцелари беху извештеии, да је цар руски решио се да изађе из неутралности у случају ако Аустрија извуче свој мач у корист Француске. Одлуку цара Александра II саонштио ми је г. Окунијев, отправнпк послова Русије у Паризу. 0 томе је такође био извештен и Војвода de Gramont. Италијанску су владу известиле о томе њене легације из Берлина и Негрограда, а за тим је ту вест потврдио и нарочиги краљев изасланик из Аондона“. На сваки начин гроФ Ннгра није наиисао цео овај члаиак због овпх неколико Фраза, које су, очевидно, намењене да расхладе данашње ватрене руско-Француске симпатије!') Ко je дакле бно тај, питамо се *) Ова одлука рускога имиератора, била је позната и пре публпковања ових успомена гроФа Нигре. На њу је реФлектовао и Виљем I, кад је носле проглаеа царевипе нсмачке у Версаљу нослао Александру II изјаве својс тонле захвалностп. Ур.