Delo

113 ЛИСТОВА НА1Ш1Х II ТУЂНХ 287 ми, што се лротивпо у тренутку, када се две велпке сил« данашњег тројног сареза договараху да помогну Француској, те на тај начин створио неуспех п огроман пораз ?!. То је Русија, данашња најинтимнија п најспгурнија пријатељица Францускога народа... Времена се мењају!. По самој дппломатској тактпци, гроФ Нигра завпја Фразама данашња. своја открића, своје „Дихигоматске усао.чене “ како се, на први иоглед, не би уочида његова сврха Ну, ударац је ипак осетан п он је, као што ћемо мало после видетп, пропзвео своје дејство. „Несумњиво је, велп одмах даље гроФ Нпгра, да је понашање Русије, у томе тренутку, имало утецаја и на одлуку Аустро-Угарске, па u на псход самога рата, што је у осталом п краљ Виљем ирпзнао чим је постао царем Немачке“. Да је случајно Аустрија посредовала у корпст Француске, Русија бп, без сумње, прптекла у помоћ Пруској — тако бар мпслп гроФ Нигра. А шта бп Пталпја у томе случају радила ? 0 томе уваженп дипломата ћути, ћути — пошто о свему диаломатски ппше. * У трећем одељку свсга чланка, гроФ Нигра објашњава своју неактпвност (мало час смо видели да он баш говори о активностп целе италпјанске дппдомацпје) п исправља оно, што је принц Наполеон казао о својој мпспјп за време рата у Фроленцијп, у једноме чланку којп је штампан 1878. годпне у „La Revue de đeux mondes“. Краљ Впктор-Еманупло, вели грОФ Нпгра, нпје прптекао у помоћ побеђеној Француској само за то, што нпје могао. Он је бпо сакунпо око себе све главније војсковође и лпчности из краљевпне п са њпма се о томе саветовао. Ресултат тога саветовања бпо је овај : да бп требало скоро месец дана па да се пспошље један кор војске од 60 плп 100.000 људи Дакле и иоред наЈбоље воље Hnje се могло помоћи Француској. Али ппак зато краљ Впктор-Еманупло није могао остатп равнодушан према судбини Француске п захтевао ie од Енглеске да узме иницпјатпву u да тражп посредовање велпких евроиских спла, пмаЈући за базис те интервенције: целокупност територије побеђене Француске. У тој је сврсп послао и нарочнгог изасданика. Minghetti-a у Лондон, којп је добио нрпстанак од Велпке Британије, Аустрије п Руснје. Алп победоносна Пруска, наравно, нпје хтела да се зауставн на пола пута, п овај је покушај остао без успеха. Дарство паде. Tujep поновп покушаје прпнца Наполеона у Флоренцији. Алп је и њему одговорено : да је ма каква војнпчка акција усамљене Нталпје апсолутно немогућна. Баш у томе времену Виктор-Емануил заузима Рпм- Да ли се он paimje бпо договорио са Пруском о овоме V ГроФ Нпгра нам не казује ништа ни о томе. Да оправда положај Италије гроФ Нигра наномиње, како све оно што је претходнло заузпмању Рпма, њему пзгледа да довољно објашњава остварење тога нацпоналнога пдеала. Зашто онда Француска сумња са те стране, ппта се он ?