Delo

ć. 1 Д E Л 0 ранија знаменита изрека Силијева, да су земљорад и сточарство две дојке државне (Sully: Labourage etpaturage sout les đeux mamelles de Г etat.) већ у многоме и потоње Кенејево Фнзиократско учење о томе, како je земљорад темељ свакој другој народној и државној привреди јер он једини даје чистога ирихода (produit net) од којега се сви други сталежн друштвени издржавају. Крижанић набраја разне врсте пољопривреднпх радива, препоручује „превеств koa добрБ1д книги» (као нпр. А 1 d r о w а u d u s-a o сточарству и Колср~а o ратарству) и иредлаже да се по свој земљи разашљу сгручњаци, којима ће задатак бити, да извиде, где што према природи самога землшшта и климе најбоље успевати може. (I. 44. н 47.) Нарочито обраћа пажњу рационалноме ђубрењу. јер вели. аобт> аеиелу ecTb вешљ педавно отв]>дана (тј. опробана), колику користт> ариноситт, тоц aeueAb земл]>“, а види се да му је већ и дренажа добро позната била (I. 50). Напомиње да се земља сваке године «ни премало, ни премного4 ђубри, препоручује пчеларство и неговање сточарства гдегод су добре иснаше1) и најзад вели, како разуман привредник више мора мислитн о одржању. но ли о самоме притежању плодова, јер врло много жетве проиада због немара и оскудице кошева. Важније је «Собл¥)дсн\е урожаевт>п тј вештина благовременога прибирања и очувања од саме количине усева. Зато ставља у нарочиту дужност властима, да уи^ћују сељаке, како ће своје постаје да граде и зато да „никоме по селима не буде допуштено градити стана^ без свих потребних привредних грађевина.2) Што је, вели он даље, војник без добра оружја, то је и сељак без добрих алата. Зато „урлдники селБски” морају обилазити сељаке и уверавати се, имају ли они довољно и доброга посуђа оруђа и постаја. Па ко не буде имао, онога да принуде иа куповину, а ко не може да алати готовим тај да алати вре*) Дреинн народн Скитн, вели он, жнвели су од саме паше и стоке, а Калмици жнве тако и данас. А у Угарској земљи под Будимом „еств поле широко, а на немв древБс не ростетв, да ио томв н жптв тамо Лгодн не могутв, но единк скотк сл пасетк Зато се тамошњн сељани баве само еточарством, и веома су богати, јер годишше продаду на страну близу сто ил.ада волова u много кон.а. I. 46. -) »Годно бн било, но градехк угтавнтв г[)адилкннкот.: кои бБху лгодемв описовали узори и научали 6u дреподБлк градитк храми градскте и кучи и всвшл сухотн ce.ii.eKinu. I. 48. —»Серби межу Дунаемт. п Савого изби п церкви свои д^лаготЋ вк землк будто руссше ногреби, длн скудости дровг и длл Турскихг обидЂ и како чаго длл своел глупости.- I. 52.