Delo

КРПЖАНИЋЕВА ПОЛПТПКА 25 меном. Јавни органи «да держ&тт* вслко оруд\е кметско жел^зно на продаш и да е продаготт, кметомт, безгв прибнли (добнтка)^ по указноп цћнћ вћрно и по в'ћсуДаље напомиње, како Немци при жетвн корисно замењују срп косом и како се служе кантаром, док у Русији тога не знаду ; износи своје мисли о свиларству3) па примећује како је свила пре иљаде година у Еевропп била тако скуиа, да су се њоме онда једва римске царице одевати могле, а данас ј е тако јевтина (пошто ју два калуђера из Индије донеше), — пример свсвим аналоган ономе, којн се чешће у исторнји привредне културе наиомиње, како некад ни ритерски замци стаклених прозора не имађаху а данас их има свака сиротињска кућа. — Најзад прелази на за онда врло важно питање о употреби и сејању дувана. Ваља имати на уму, да је дуван баш у току 17 века продро био у јужиу и западну Европу и да су се нушењу његову испрва јако противили, поглавито из некаквих религиозних обзира (прогласили га били за сатански ироизвод). У Русијп је то нротивљење било још у толико јаче и осетније. што се дуван кријумчарио поглавито баш са ((јеретичкога загхада“ (јер и сами турски султани беху испрва одлучно противни пушењу. I. 55.) Али у скоро европски владари опазише, да би дуван могао давати лепога прихода кас.и државкој. И тако пред Финансијским разлогом стукнуше најзад сви религијозни и морални обзири. Оно што је после тек Петар велики у Русији учинио био, саветовао је већ пола века раније наш Крижанић. На приговор о грешности пушења Крнжанић сасвим световно и модерно примећује, да ту о греху не може бити ни разговора, већ само о шкодљивости, а дуван је шкодљив само, кад се преко мере употребљује, исто као и љубав u пиће.4) Са забраном дувана нпшга се у ствари не постиже; напротив са њом још је грђе и штетније, јер се онда дуван са стране кријумчари, те п силан новац из земље износи. Зато он нрепоручује да се и по Русији 3) Он сумп,а да би у руској климн дуд успевати могао, али исто као и при помену O.ieapoea Шемца Адама Олеара: Иерсијски нутопис) мишл>еља о могућности сађеља вннограда, ипак налази да би свакојако требало прво оиробати. I. 57. 4) Јер „кго м^ру держитч онђ может% и вино иити, и со женото своек> жип\ и табакТз KpieMarb, безЂ гр^ха.* I. 55. У спису „D е Providentia Dei“ Крижанић забрану пушеља зове Уфарисеј<уким лицемерствоми. В. расправу Ар. Маркевич, стр. 41. у нримедби. Речн љегове у многоме нас иодсећају на Родбертуса кад вели, како лицемери крцшом пнју вино а јавно нроповедају воду.