Delo

28 Д Е Л 0 сто мерксчнтилној, јер је за њега увс-к главно : рад а злато сребро су му само једна споредна појава, која рад народни прати п у самој ствари од њега зависи. Са овнм Крижанић завршује свој први део о привреди, те прелази затим на део други о сили (војној организацији државној), да у трећему и највећему делу најзад приђе расправ.вању опште политичких питања, али опет вазда у вези са привредним интересима народним (јер он. као што већ напред рекосмо, сасвим умесно сматра да је политичка организација најбитнији услов — conclitio sine сриа non — привредноме опстанку п развијању као и Финансијским интересима државним, јер се ови дају задовољити само тако, ако је привреда народна и моћна и напредна. Међ*у тим. ради боњега јединства у излагању економних ндеја Крижанићевнх, ми ирелазимо одмах иа његову теорију аоиулације, изложену мпого даље : у књизи II. разделу 49. («06i> лшдности, илбти обт умноженш лшдеи”), да с тиме закључимо његове теоријске економне назоре, те да после пређемо на Финансијско и она политичка пптања, која већ по Крижанићеву мишљењу чине оншту неизбежну подлогу прнвредне п Финансијске моћи друшгвене. Множина (тј. густина) људства је, велн Крижанић, први узрок сили државној. јер је вазда силнија она држава, која више становника има од државе, која је само простором голема. — .Малена је корист владати многом зсмљом, кад је она пуста. За то краљ мора настојавати, да земљу учини многољудном”. Ова овако проста н основна истнна већ је и за ранијих времена била запажена а нами је опа данас тако ја сна и очигледна, да је већ готово излишио иосгало и напомињати је.1) Али је на прагу нашега столећа дошао био један Малтус, да нам баш сам тај појав намножавања људског представи као једну мехаиичку иоследицу некаквога божанског или природнога закона који сиротнњу ствара, да постави начело несразмерице између тенденције множења људског и могућности изране друштвеие , п њега изнесе као крајњи и најважнији узрок *) Већ Непгу IV. говораше: que la force et la richesse des rois consistent dan.s le nombre et dans Г opulence des sujets, a Vauban опет: C’est par le nombre de leurs sujets, que la grandeur des rois se mesure. Тако у 17. веку мишл.аше о л.удству и Уиљем Иетп (у својој „Политичкој Аритметиции) а у 18.: Монтескије (у свом „Духу Законаи) н отац МпраСо (у евојој „расправи о л.удству или прнјатељу л.удском“).