Delo

П Р Н Ч А 395 — Има на Селамет-брду једна кућа с једном собом и с једним прозором. Ту живи само једна душа. Није див, а није ни човек. Он иде натрашке, а седи потрбушке, а зове се Ћетен Мудрица. Ето тај је тамо најпаметнији од свију и свакога. Ступица рече у себи : Селамет-брдо и понови све још једном, па се опет сакрп за брезову метлу. — А шта то шушка тамо иза метле ? рече један див. Ступица се брзо смири и сакри колико је најбоље могао, а човечуљак рече диву. — Није то ништа, но се метла сама распреда. После, кад се дивови уморени пнћем и весељем разиђоше и одоше сваки својој страни света, а човечуљак леже у ћилер, Ступица размаче метлу и провуче се кроз њу, па дође на прстима до врата, ту се после скотрља низ праг и утече брзо путем уз брдо. Није ни чуо, како се човечуљак засмеја сам и како му рече: „Срећан пут, Симо !" VIII.VIII. Кад се нађе Ступица сам на сред друма и виде небо више своје главе, сети се одмах свега а на првом месту Селамет-брда, па рече у себи : Морам га наћи ! н од тада не закасни више ни један дан и ни једну ноћ. А кад се трећег дана раздели дан од ноћи, нађе се Ступица у сред једне горе високе и велике, где се свако дрво светли као месечина, а са сваког листа одскачу бледуњаве варнице на све стране.. Ступица се загледа у то више но иначе и заборави да спусти главу иа пут, те се брзо сиотаче о један камен и одмах разби сву прашину по путу, таман колико је дугачак. А кад хтеде да се дигне, узе и један од оних каменчића, којих бејаше свуда око њега и тако много, а очи му од једном заблеснуше од његовог cjaja. Виде Ступица да је то драги камен и рече у радости : Ово ћу однети баби ! али у том часу отежа му онај каменчић у руци као планина н брзо испаде из његове руке, а око њега ч}г се глас : «Не дирај у туђе !и После Стуиица пође даље, али већ више није гледао у светле^ гране и лишће, но преда се, и виде свугде оно сјајно камење,