Delo

Д Е Л 0 896 hgko као лешник, неко као глава, а неко опет као три Ступичине главе. Кад свану дан, стиже Стуиица на врх планине и тада се већ угаси сва она ватра по дрвећу и сунце озари све, и њега и планину и небо над планином. После тога Сгупица погледа прво око себе и виде на једној широкој и белој стени једну грдну кућу, са једним ирозором, опасану трима дебелим зидовима, а у средини првог виде велику гвоздену каиију, на којој нешто пише, али Ступица нређе очима преко тога, као и ггреко празног камена. А кад стиже до зида и капије, виде где на једној каменој клупи седи неки мали створ. без косе, браде и бркова, а види се да је стар као смрт. Седи тај чи чица и све се руком придржава за једну сребрну алку на клупи, да га не би зорин ветар однео, па чим који пут ветар дуне јаче, чичица зајечи дуго и тихо и прихвати обема рукама алку, да се задржи. Кад Ступица дође до њега, узе прво штап ближе крају, па рече : — Помози Бог ! Старчић ухвати обема рукама алку и рече кроз сузе : — Не вичи толико, брате, јер ће ме однети твој глас, а Ступица онда чучпу до клупе и рече, да се једва чује : — Знаш ли ти где је Селамет-брдо ? — Ово je ! — А где је кућа Ћетена Мудрице ? — Та је, што видиш. — А ко си ти ? — Ја сам његова стража. — Па како ћу ја отићи до њега ? На то се старчић исправн и рече : — Придржи ме мало руком, да ти кажем, а кад га Ступица узе за раме. учиии му се да је узео трулу водену траву, али не рече ништа. — Отиди, рече онај, до ове прве капије, па викни три иута кроз кључаницу : „отвори се !,» Онда ће ти се капија отворити, па ћеш онда ући у прву авлију и обиђи три пута другп зид, па стани иред другу канију и викни кроз кључаницу, као и први пуг: „отвори се !w а кад уђеш у трећу, учини као и пре, па ћеш онда доћи до куће и после пођи право и стићи ћеш.