Delo

397 П Р II Ч А Ту се Ступица захвали старцу и спусти га лепо до сребрне алке, па оде пред капију и викну, као што су му казали, а кад уђе кроз капију у прву авлију, виде по средп само једну стазу и обиђе њоме три пута око зида и стаде пред другу капију. Ту опет учини као и рви пут и по сле све редом, док не дође пред кућу. А та je кућа била велика и од самог белог камена и пред н.ом још четири камена стуба, на којима горе стоје опет четири ка.мене јејине. Ступица пође право кроз врата и дуж једне једине собе, а кад стиже на други крај, виде за једним дрвеним столом Ћетена Мудрицу. где седи потрбушке и гледа у нешто. Онда му се Ступица поклони и рече : — Помози Бог ! Ћетен опет ћути и гледа само у оно пред собом, а Ступица опет рече : ПомозиБог!, као мисли пречуо је онај. Тада Мудрица уста брзо са места и дође потрбушке до Ступице, па рече : — Немој ми се казивати, јер те знам ко си н одакле си, него ћу те пмтати две загонетке, па ако погодиш једну, ручаћеш, ако погодиш и другу, вечераћеш, ако не погодиш jeдну да ћеш ми само један опанак, а ако не погодиш обе, даћеш ми оба опанка. — А шта ћу ја ? рече Ступица. — А ти иди бос ! А сад слушај. Шта је то : кука, жена није, има кжун, кокош није, ноћу види, мачка није ? Ступица се замисли, па мисли, мисли и рече. — Не знам ! — То је јејина, него дај један опанак. Стуиица изу десну ногу и даде оианак, а Ћетен настави: — Пази сад. Шта је то : ладно је, лед није, савија се, уже није, уједа, пас није. Опет се Ступица замнсли, па вели у себи : ((Оно му је јејина, а ово ће му бити...м — Штрк ! рече брзо. — Није, но змија Дај сад и други опанак. Тада Стуиица изу и леву ногу п даде и други онанак, а Ћетен их мсту оба у једаи долан, којп је већ био пун пренун опанака, иа рече :