Delo

410 Д Е Л 0 слпка прикупљено је напосе у једној дворани, без обзира на шкслу и вријеме њихова постанка: ту је РаФајилова Госиа са чешљугом — дивна женска прилика, којој у очима сија кроткост анђеоска — и онда чувени салик папе Јулија II од исто га сликара, и не мање чувене двије Венере Тицијанове. У палату Питијеву посјетилац може да допре из ове галерпје једним тајним ходником, што се кроз варош провлачи попут онога те у Риму спаја Витикан са тврђавом Сант-Анђело Н овдје је искупњено преко иет стотина живописа, размјештепих по разним дворанама, кбји путнику говоре о слави онијех што су ту живјели и за чију су љубав толики гени* јални људи чуда стварали. Најљепше слике РаФајилове сабране су, јамачно, у овој палати, и ко великог Урбинца познаје само по ватиканским аФресцима, тај слабо познаје првог сликара Богородичина Једна се од ових његових икона зове L а madonna del Granduca, с тога што ју је велики војвода, на путу, увијек собом носио. Приказана је стојке, у црвеној хаљини, смирепа лица и оборених очију. На блиједим јагодама уставила се она лака румен, што те подсјећа на лиске пресахла Ђулића, уста су ситна и затворена; рекао би, пред собом гледаш младу колудрицу, чисту као крин; еле, то је ирава Дјевица. како ју ie могао смислити и насликатп ученик Перуђинов. — Друга једна икона, чувена Madonna della seggiola махом се од прве разилази, уирав се са њом коси. Осим светитељског колута, с којим јој је лијепа глава овјенчана, нема у тој прилици ништа надземна. То вам је једра младица из сељачке куће, која се наивно прегнула над својим опуначким дјетићем, као да и не слути што је сликар у њој хтио да прикаже. Бистре, тихе очи. немају другог својства, већ једино то, што су лијепе. РаФајило се ту очито изневјерио своме учител>у; он се нанојио класичном старииом, па му је само до тога, да приказује .вепоту Физичну, да усавршује гтластпку људскога тијела. То је, иначе, била тежња свијех религиознијех слнкара каснијег Реносанса, особито Млечића, којн задахнуше своје светпте.вске иконе дахом античкога паганизма; њихови свеци и светице, док својом божанственом нагошћу славе тријумФ тјелесне л.епоте, стварају нам радост и за очи и изазивљу у