Delo

КРОЗ УМБРПЈУ И ТОСКАНУ 411 нама неограничено дивљење за вјештину својих бесамртних твораца. 29 маја У својим млађим годинама, кад сам год о Италији сањао увијек су ми два славна лица иред очима лебдјела, као двије свијетле спнтезе талијанске књижевности и умјетности: Данте и Микеланђело. Тек у оном живописном коменту Божанствене Комедије што се зове Сикстинска Капела, могао сам да схватим сав замашај орловског полета Дантове Фантазије; у Петрову храму пак упознао сам јединственог најмара, а у Мојсијевом кипу ненадмашног скулптора; али правог и погпуног Микеланђела — тога колоса међу умјетничким генијима, — упознах тек овдје у Фиоренцији у гробној капели Медичкој. Ту се, као што је сваком знато, налазе двије најзнаменитије статуе овога сувереног умјетннка, који је уједно спадао међу прве мнслитење свога доба. Премда су пред овијем киповима легијони критичара и вјештака своја пера кушали, не могу опет на ино, а да из хаоса својих тренутних биљежака не размрсим н укратко не саопштим, — не кажем естетички утисак, него, рекао бих, живу емоцију једнога простака. Ј1 Pensieroso — дивна мраморна статуа у којој је приказан Лаврентије херцег Урбински — сједп над властитом раком, у трагичном положају човјека, којему се на душу натоварила голема, неизмјерна туга. Око је његово угашено, ал у мраморној зјени назиреш једнако трагове очајне борбе, страшне олује, која му у грудима бијесни. На што мисли тај човјек ? Што снује, о чему ли мозга?... Не питај га, јер ти он то нећо казати, колик’ ни она нијема статуа ноКи, коју је умјетнцк истесао на једном крају саркоФага војводе Немурског, што се издиже на проти* ној страни капеле, баш према стасу Замишљеника. У скрајној малаксалости телесног положаја ове женске ирилике симболисао је вајар малаксалост свога рођенога духа. Ова се жена није просто с тога сну предала, што је физично уморена, него је она прије зато главу преклонпла, да се одмори душевно, да нађе иокоја у забораву, да извнда сном своје болове моралне. Па ипак, гле чуда невиђена ! И ако је дубоким сном уснула, та је женска глава опет будна,