Delo

КРОЗ УМБРЧЈУ II ТОСКАНУ 417 хијска резиденција, која да је одједном пала у шаке траљавој сиротињи.” То би се исто, погледом на величанствену јој прошлост, могло казати и за данашњу Фиоренцију. 5 јунија У obo] ie живописној вароши ипак тако пријатно живјети! Човјек овдје може да живи без и најмање муке, без и најмањег напора ; доста му је, што но вели Француз : se laisser vivre. Странац, који je од домаће чаме побјегао, може да себи овдје удеси живљење према своме укусу, према својој ћуди. Ако модерни живот, са својим стереотипским забавама, може да га задовољи, он ће у Фиоренцији наћи чиме да се разоноди и вријеме прекрати — ако се тако несрећан родио, да му га треба кратити! Нема ли пак велико-варошки конфорт и ово красио, сунцем обасјано зеленило за њ никакве дражи, а он може да потражи својој души и других посластица. Знам људи, који у Фиоренцији само о прошлости и у прошлости живе. Они су мишљу устукнули неколико столећа, па срцем бораве у лијепо, раскошно доба Божанствене Еомедије и Декамерона, или у оно још љепше и раскошније Старога Кузме н Лаврентија Штедрог. У таком душевном расположењу они проводе овдје дане и мјесеце, и не осјећајућ да се на чардаку Старог Двора не лепрша више кринасти барјак републикански, и ие опажајући да је златне лопте Медичића куће замијенио свуда црвени крст савојски. Сличне су моралне апстракције могуће само у Италији, у земљи великијех људи и великијех успомена. 6 јунија. Дошло је доба да се оиростим од ове китне, веселе, гостопримљиве, а, у ово доба године, можда и сувише топле вароши. Сунце је збиља ова потоња два дана припекло... по италијански. Али што то Фиорентинцима смега! Зар ово није земља нрисојна ? Т h е s п n n у 11 а 1 у, кажу Енглези. Кад омарина додије, људи поскачу у своју ријеку, па им је одмах лакше. Свпјет се већ у велико уљетио, и улице су крцате сламњих клобука, који овдје свак носи, осим јединмх кочијаша, који се лако не одричу свог традиционалног цнлиндра. Дедо VI 27