Delo

НЕНИНО ЗЛАТО 421 Ко год би сабахиле1) прошао Церницом, могао је чути, тдје Хајка пјева своју пјесму: Везак везла Адем када Млада невпстаl 2 *) Ај, везак везла Адем Када Млада невпста! Глас јој је био сладак као у бумбула, па кад га слушаш а он те чисто занесе, продире у сред срца, па ти мило, и ти ■би је вјечито слушао. Мало које момче да је прошло а да није застало да је слуша. — Аман јараби,*) кршна аваза!4) — K'o у бумбула.5) Тако су је хвалили. II. Било је то одмах првијех дана рамазана, а друге године од како је рахметли Мехо умро. Сваки пут, око јације,6) кад би блага тишина обладала на све стране и кад би могао чути само бумбула и цврчка гдје се натпјевају, кроз башчу мејрину чула се пјесма са шаргије. Дивно је било слушати ту пјесму, како се у ноћи разлијеже и губи. Хајки je та пјесма била драга, и она је увијек пажљиво слушала, готово и не дишући. Ни сама није знала зашто јој се тако свиди. И најпошље једне ноћи, кад je стара Мејра легла, Хајка не могаше срцу одожети, а да не изађе на таван пред собу. Одатле је могла лако видјети у башчу; лако је могла видјети под старом шандудом7 8) врло младо момче с тунузом") на глави, како је прекрстио ноге, држи шаргију на ирсима и куца уза њу... l) Зором. 8) Мухамеданци жостарски говоре заиадним нарјечјем. *) За Бога! 4) Глас. 5) Славуј. ®) 2 сата но првом мраку. т) Дуд из Шажа. 8) Дубоки Фес.