Delo

422 Д Е Л О Хајки се он учини баш лијеп, те због тога, полако сиђеона низ басамаке1) и стаде поред башченог капиџика.* 2) А ту се заустави и погледа кроз шубе од каииџика. Онје полахко ударао, а пошто се насити, одбаци тамбуру од себе, узе један мали камен и баци на таваш Хајка је све добро видјела. II она се лахко саже, па преко високог дувара баци у башчу овећи камен. Он се осмјехну, па приђе капиџику. — Дина ми, умало ме не уби — рече. Она се осмјехну. — Чујеш, Хајка, баш сам се начеко. Ето толико долазим а тебека нема. Бона, што ми се ниси прије јавила ? Она шути. — Зар не би да проговориш ? Нису ти уста мухурлејисана.3) Она се само насмија. — А што се смијеш толико ? Бива што ја овђе дреждим.4) ' Алаха ми, имаш право... Она се преста смијати, али не проговори. — Чујеш, бона. Донио сам ти цвића из округле5) башче>. Дина ми, није вако ни џенетско цвиће. II он узе цвијеће па га поче мириеати. — Ако проговориш, даћу ти сву киту — рече опет. Аман, да знаш каква je !... А само проговори. па ћу ти дат;.,_ Не био ја Ахмет него Влах и Францез, ако ти слагб. . — Е дај ми цвиће — прошапта она.. — Шућур Алаху, кад проговори ! — кликну он — ето бива говорим ја толико, а ти ни да се што намаскариш, кб да ти је ђунах6)... А мени би баш било драго да егленишемо. — Дај ми цвиће, — рече она опет.. — Ево, рече он, и пружи јој киту кроз једну пукотину на капиџику. Она је узе. *] Степениие. *) Каииџик — врата е једним крилом, обичпо бива на. башчама. s) Запечаћена. 4) Чекам. 6) Окружна. 6) Грехота.