Delo

НЕНПНО ЗЛАТО 431 •Фереџу. Довати је с чивије, па се огрну и као на крилима иолети у башчу. Ахмет је чекао са још двојицом. — Хоћеш ли ? запита је. — Хоћу. — Е онда ево да се винчамо. Ово су моји абаби. Један ће бити твој већил,1) а други мој. — Добро. — Они ће извадит’ у кадије мураселу, па ће и у хоџе. — Добро. Тада изађе њезин већил. — Хоћеш ли за Ахмета ? упита је. — Хоћу. — Баш хоћеш ли ? — Хоћу. — Хоћеш ? — Хоћу. Тако и Ахметов, те онда сви пођоше, што су могли брже Хајка је ишла најбрже, јер јој се чинило, да ће је сад стара Мејра стигнути и зовнути А Ахмет јс био пресрећан. ХШ. Кад се стара Мејра пробуднла. одмах поче, по старом адету* 2) да дозивље Хајку. — Хајко ! Нпко јој се не одазва. — Хајко ! Хајко ! Хајка не одговори. Мејри нешто штрецну у срцу. Одмах погледа на Хајкин душек. али^он празан; уљезе и у кућу, обиђе и авлију и башчу, али£Хајке нема, na нема. Мејра се досјетн белају. • — Куку мени ! — врисну — шта учини хајирсузница!3) т) Пуномоћнпк. У мухамеданаца не нде дјевојка ни момак на вјенчање, него нађу двојицу већила, па ови — пошто најнре трц цут запитају момка u ђевојку: хоће лц се — оду кадијн н цзваде мураселу (допуст за вјенчан.е) u оду хоџц, те овај вјенча. 2). Обичај. 3 ц 3) Несрећница.