Delo

НЕНИИО ЗЛАТО 435 некако отешчала, па не зна шта да радп... Хажа јој и нехотице излази пред очи... -—: Хаста? — проговори Мејра у себи — а шта јој је? Да је није ко уреко ?,.. Шта ли је ?... Ту се стаде окретати по собн као да нешто тражи, а ни сама не зна шта. Глава јој је бучила. Док у један мах нагло зграби Фереџу са чнвије, па је огрну. Није имала када ни чичама1) да нађе, него обуче некаке старе папуче Па као да се бојала. да ће је неко зауставити, — исто онако као што и Хајка кад је бјежала — и она похита чаршијом. Није се обазпрала ни на једну страну, као да јој није •било стало до тога, хоће ли јој се ко наругати. За час је била пред Ахметовом кућом, па одмах отвори ерата и уљезе у собу. — Мајко! * *— викну је Хајка с душека — Шта ти је ? викну Мејра па стаде више ње дрхћући. — Ево шта је, — рече ХаЈка, па откри иоред себе мали душечић, — намјештеи од димија, — а ту показа малога синчића, који се мало прије родио. Мејра погледа у дијете, а срце јој заигра, сузе јој ударише на очи, и она се нагло саже, па подиже малога и пољуби. — Види га како је л-ип! рече Хајки, па тада и њу загрли, али право матерински. — Ливши2) је, него злато бега Хрње. Мејра још више пригрли малога, па се осмјехну. — Ниси ти стила Хрњина злата, па ето ни ја. Ово ie сада ненино злато.3) И обје се насмијаше. jlBET. ^ОРОВИЋ. т). Муханеданке носе жуте, мехке цинедс. z). љепши. •8). нена — баба. 28*