Delo

ЈОШ ЉУБИТИ МОГУ..Усахнуо извор усхита и среће, Не носи ме струја младалачких снова, Са гране живота расуло се цвјеће У бескрајну пустош покојних свјетова..* Нит осмејак слатки милозрачне зоре Не враћа ми покој умрлијех дана, Нит пјесмице миле што се јутром хоре Не видају груди под теретом рана. Излио сам сузе и без суза сада На пепелу наде и покоја плачем, И вјера ми гине, умире и пада K'o невина жртва оборена мачем... Ја сам худи морнар, ком је судба дала С океаном хладним да се вјечно бори, Који неће стићи зору идеала Нити слатку чежњу што му срце горш Ништа више немам, ни снова нн срећег Само једно благо пропало ми није : Још љубити могу, још се извор крећв Кога твоја слика бесмртношћу грије ! 1895. иекса Шантит..