Delo

40 Д Е Д 0

да могу бита погодни за земљорадњу, и према томе су узалудни труди владини, да се они упуте на тај посао. Осим тога могу неки бити и непокорни властима због немирна духа и националне им жестине, те се с тога може од њих свашта очекивати, а нарочито у крају, где је још азијатска слобода у пуном јеку.“ На све ово Срби су одговарали, да желе живети сви у месту, које је Добрњац изабрао, занимајући се трговином и занатима, а даровану им земљу обрађиваће али не као земљорадници, јер им сведоџбе, добивене од врховнога вође, не допуштају да се као такви сматрају. Обвезивали су се, уза све ово, засадити у Табаку дудове, винограде и градине. Положај Срба, како изгледа, није био, покрај све помоћи од стране владе руске, нимало завидан. Титуларни саветник Карољин, који је био најближи надзорник над Србима у Табаку, по речима Крајевскога, задржавао је зидање кућа, издавање новаца за исхрану и у опште је притсшњивао своје иотчињене. Неки су од Срба били готови дати против њега жалбу, у којој би изнели, како он, куслед неумерености и лудости постуиа врло нерасудно и безбожно, без повода напада и бије својеручно батином, не штедећи никога, јер је увек био у пијаном стању.” Али је Карољин умео приморати већину Срба, да га правдају и свакога увере, како га нису „ниједном видели ни пијана ни несавесна» и како се он с њима «увек ионашао часно, умно и мплостивол Па и положај српских поглавица, о којима je дужан био непосредно се старати Хартинг, био је такође незгодан. Сума, одређена им иа издржавање, тако изглода по томе што се Кара-Ђорђе жалио на притешњавање од стране власти, није им се уредно издавала, а и сам Хартинг, и ако је министар то много пута тражио, није давао рачуна о томе новцу. А у 1816 као да им се и престала издавати одређена иомоћ, те су Срби били принуђени продаватн иоследње остатке својих ствари. на чак и тражити милостињу. У то је доба Кара-Ђорђе призвао к себи меснога исправника и замолио га да достави уиравнику области, да ће И он, а веровагно је, и многи од његових другова, у очајању бити доведени дотле, да одузму себи живот, ако за 20 дана не добију задовољења. Неколико су чиновника, са своје стране,