Delo

СРПСКА ЕМИГРАЦИЈА У РУСИЈИ 41 предали управнику молбу, у којој су овако сликали свсје нево.бно CTaibe: {,И иоследње остатке свога имања, које нам разграбише Турци н Немци, продавали смо овде, те смо до данас захрањпвали своје несрећне породице. Ну, шта да радимо од данас ? Пемамо новаца, а немамо ни одела, да га продамо и хлеба и дрза купимо. Сад никакве више наде немамо, остало нам је да rrpe времена умиремо. О, каква несрећа гони нас, несрећнике ! У место награде и утехе, несрећа нас стиже ! Не добијемо ли никаква решења на нашу молбу, будите уверенп, Ваше Превасходство, да ћемо учинити такво дело, какво се нигде није догодило. Сами ћемо своје породице исећи, а за тим и сами се убити, јер ће наше породице и тако помрети од глади и страшне зиме. Сад вам Бог и душа, ми очекујемо милостиво решење што пре, јер нам иначе смрт нрестоји.” Извоштавајући о свему овоме министра, Хартинг га је молио, да се за српски народ изда «закон, по коме би се свима могло управњати н коме би они могли бити покорни, без тога ће моћи од њих потећи многе рђаве последице ; они су готови подићи буну, решити се на грабеж и разбојништва, па чак се н смрти изложити, јер је то азијатски народ, не* привикиут на европски начин управе.м Министарски савет је морао расматрати ова спорна питања, па је, по настојавању грОФа Неселродо, решио, да се на помоћ Србима асигнује потребна сума и да се, не пропуштајући ни мало времена, предузму потребне мере, да се они умире издавањем потребне им помоћи. Али им je, том приликом, објављено, да им та помоћ није стална, него иривремена. Кара-Ђорђу је одређено 1000 дуката, а осталим поглавицама (24 на броју) 76.950 рубаља асиг.1) И после овога су остали затегнути одношаји између КараЂорђа и Харгинга ; овај се жалио на «азијатску* самовољу врховнога вође, а Кара-Ђорђе је опет на званичан предлог Хартингов да помаже пресељењу Срба у новоруски крај, овако одговарао: l) Мнтрополиту Леонтију 4000, Младену, Јакову u Луки ЛазаревиКу по 3000, двојицн чланова вашег еуда по 2000. војводама но 1500, београд. нроти ВукашиновиКу 750, тројицп свештеника по 500, првом секретару ДимитријеииКу 2500, другом Радовановићу 1500 и т д.