Delo

Б £ Л Е Ш К Е 517 tlnom jeziku, где је одлучио захтевно, да службени латински језик у јавном животу учини место народном. Његова је идеја била издавање дубровачкнх класика, што је он из Пмдове још 1818. нредлагао; пре Гаја носио се мвшљу о покретању листа, који 6и имао радити на буђешу националне свести. Године 1835. испевао је и у нас познату песму Liepanaša domovino, која је Хрватнма оно, што је Гарибалдијева химна S’apron le tomhe, resorgon i morti, Французнма Марсељеза, Чесима Kde je domov шој, Пољацима, Jeszcze Polska nie zginiela, нама некада Радо uje Србин у војнике. 10. јуни ове године свечано је прослав.вен uo целој Хрватској. Прославу су узела на се певачка друштва. У Загребу ју је приредило певачко друштво „Ко1о“, и том прилпком одлични хрватски приповедач Шандор Ксавер Ђалски (.Ђуба Ba6ut) говорио је о Михановићу. Исто тако бцло је прославе у Uсеку, Сушаку, Карловцу , Петрињи , Вараждину, Беловару, Глини и у Бечу. 24. број „Vienea1* већим делом посвећенје успомени Михановићевој. На првоме меету је лепо предавање Ђалскога „Antun Mihanović“ које се својом концепцпјом и обрад^м одваја из реда стереотипних пригодних речи. За тим иде песма Рикарда Катилинића Јеретова „Anti Milianoviću;" приопштеноје нешто из Нила Попова о Мпхановићеву бављењу у Србији, његовнм словенским осећајима под униФормом аустријског дииломате u о његовим романтичним одношајима саједном од кћерц Јеврема Обреповића. Ђалски у своме предавању помиње, да ie од песника остало само „седам тисканих пјесмица“, помињући пре тога и „ћнрилицом писане пјесме, које се, жали боже , у рукопису изгубпше.“ Да допунимо свим • Године 1837. изишао је у Београду повећи а.1манах Уранил, који је за оно време врло добро уређивао Димитрцје Тирол. На том алманаху радили су најодличнији представници српске књиге тога доба: Спма Милутиновић, Јован Стејић, Димитрије Исаиловић и т. д. Поред осталих „Сотрудника и приложника“ помиње се на 286. страни и „Днтун\> МихановиКв одв Петроаолл. и,ес. кр. Консу.гђ у Кнлжевству Cep6ie у Б\,о1раду.и Од њега има шест приложака: једна је „народна пћсма далматинска*, а остало пет носе назив ,мое пћсме.“ Прва је од њих ,.Нашка — мол ломовинаи, која је ирви пут изишла у Danici за 1835. под натписом „Ногvatska domovina.“ Ђалски пише, да се састојала из „četrnaest kitiea i osam odjelenjau, међутим овде je четрнаест китица, алн ссдам одељења. Михановић је био рођен кајкавап, али ннак пристолица Гајевих реФОрама, те има доста особина кајкавскога дијалекта Друго је ,,Сада и нћгда“ , што ће, без сумње, бити иста „натриотска несма, да се народ сети негдашњс славе и да се еложи“, коју Ђалски помиње, и бележи је нод 2. са натписом ,,Negda а sadau, штампана у ,,Danici“ за 1835. За тим идо „Гласг оли чутг“, патриотска несма од пет строФа, од којих последња гласи : Не опако (онако ?), него лко! Домовина — ниед’ Нашка ? А Илирска — ниел’ Србска ? Eft да дко свееднако, бзикг нвлл сарца, гласг! „Бог (слћдомг ,,Gothe“)“ и повећа глоса „Отче нашг (слћдомг ,,Klainmanu“)“ религиозног су садржаја. Све ове песме захпа* тају једанаест страна (198.—208.) II тако малом броју познатих Михановићсвих песама треба додати још три • једну патриотску и две религиозне — преведене — ако не узмемо у рачун поменуту народну песму, у којој је можда само мотив u метар пародни. С. Меднцински међународни конгрес, Овај конгрес биће идуће године у Москви. Главни његов одбор позвао је наше Лекарско Друштво, и оно је већ изабрало три лица, која ће се старати о посети и суделовању српских лекара на томе конгресу. Енглеска обала. Поред свега тога, што је саобраћај дуж енглеске обале врло развијен, она као да није удесна за пловидбу, бар се тако може судити uo многим несрећним случајевима који се ту дешавају. Од јуна 1893. до 1894. год. 4950 лађа задесио је несрећан удес и пало је на 840 људских жртава. Од 1861. до 1894. било је 23.610 л>удских жртава услед тих несрећа на лађама, u акс тамо има преко три стотине лађа, које се баве искључиво спасавањем тих невољника. Друга неђународва фармацијска изложба биће ове године у Прагу, и то од 15. августа до 15. сецтембра. Ту ће бити изложени: научни апзрати и с.редства, којима се служи у Фармацији u сродним гранама,Фармацијска литература u литература сродних струка; машине u апарати, који служе за производњу Фармацијских апарата; намештај апотека и предмета, њима потребних; роба, дроге, хемпјски u Фармацијски препарати, који служе Фармацијским цил.евима; списи, књиге, статистичке табле, апарати, судови u помоћна средства, ако имају односа са историјским развојем Фариације ; све што се тиче Фармацијских корпорација и удружења,- хигијена и негован.е болесника. За време изложбе држаће неколика Фармацијска удружења и своје главне састанке. УРЕДНИК Др. 31. Ђ. 31иловановнК ВЛАСНИК Ст. М.ЛротнК